Олуја је злочиначка акција Америке и Хрватске

Док се у Хрватској обављају припреме за "Дан победе", у Србији се на 22. годишњицу акције "Олуја" обележава Дан сећања на све страдале и прогнане Србе.

У војно полицијској акцији хрватске војске, уз подршку НАТО, јединица ХВО и БиХ протерано је више од 200.000 Срба, а убијено је око 2.000 људи.

За злочине у акцији нико није одговарао, а као и ранијих година, на годишњицу "Олује" испливавају старе ране и различити погледи на исторју, док се тензије између Србије и Хрватске се поново подижу.

Олуја је злочиначка акција Америке и Хрватске

Држава Србија ће сећање на прогнане и страдале званично обележити у Новом Саду, на стадиону ФК "Ветерник", а церемонија почиње у 20 часова уз присуство председника Александра Вучића, премијерке Ане Брнабић, патријарха СПЦ Иринеја и председника РС Милорада Додика.

Високи државни званичници, представник СПЦ и гост из Републике Српске ће учествовати и на састанку са представницима Срба из региона.

У Хрватској се 5. август годинама обележава као Дан победе и домовинске захвалности за акцију "Олуја", а 2015. године је на заједничкој седници влада Републике Србије и Републике Српске, 5. август проглашен је Даном жалости у Србији и Републици Српској.

Централна манифестација у Хрватској биће у Книну током два дана, где ће првог дана бити изведена војна демонстрација наоружања, затим и пријем официра, а дан касније ће највиши државни званичници полагати цвеће, држати говоре и разговарати са учесницима "Олује", уз војну параду и пратећи програм.

Документационо-информативни центар Веритас саопштио је да се у евиденцији те организације налазе имена 1.859 погинулих и несталих Срба током и после акције, од чега је до сада расветљена судбина 1.064 особа. На евиденцији несталих води се још 795 особа, од чега 613 цивила, међу којима је 546 жена, наводи се у саопштењу.

Веритас прецизира да су 1.209 особа (65 одсто) били цивили, од којих је око три четвртине било старије од 60 година.

Како наводи Веритас, "Олуја" је једини догађај у којима су Срби из Хрватске жртве, хрватски генерали Анте Готовина и Младен Маркач су пресудом Хашког трибунала ослободјени кривице за злочине у Олуји, а по оцени Веритаса, "тим путем иде и хрватско правосуђе".

"Хрватска избегава без ваљаног разлога ексхумације и познатих места укопа са око 165 посмртних остатака, покопаних углавном под ознаком 'непознат', што је јединствен случај на подручју бивше Југославије", оценио је Веритас.

У акцији која је почела 4. августа, око 130.000 припадника оружаних снага Републике Хрватске, уз подршку НАТО-а, као и јединица Хрватског вијећа одбране (ХВО) и Армије БиХ (АБиХ), освојили су главни град некадашње РСК Книн 5. августа 1995.

До акције "Олуја" је дошло упркос томе што се та област налазила под заштитом УН-а, а представници бивше РСК у Женеви и Београду су одбили предлог међународне заједнице о мирном разрешењу, такозвани План З-4.

Слаб отпор пружало је око 40.000 припадника Војске РСК и око 10.000 из оружане формације бивше Аутономне покрајине Западна Босна, лојалне Фикрету Абдићу.

Олуја је најмасовније и најсуровије етничко чишћење у ратовима на просторима бивше СФРЈ у којој су око 62 одсто жртаве били цивили.

У акцији “Маестрал”, која је била продужетак “Олује”, хрватске оружане снаге у садејству с Петим корпусом Армије БиХ, убиле су 655 и прогнале око 125.000 српских становника с подручја 13 општина у БиХ.

[caption id="attachment_51547" align="aligncenter" width="600"] Српске избеглице код Топуског у бекству од "ослободилаца"[/caption]

У првостепеној пресуди Хашког трибунала из априла 2011. било је оцењено да је "Олуја" била удружени злочиначки подухват, на челу с тадашњим председником Туђманом, и да је њен "циљ био присилно и трајно уклањање српског становништва и насељавање тог подручја Хрватима".

За злочине поцињене у току "Олује" у Хрватској нико није кривично одговарао.

Тројица хрватских генерала, наиме, - Анте Готовина, Младен Маркач и Иван Чермак, иако су прва двојица провостепеном пресудом Хашког трибунала били осудени на 24, односно 18 година затвора, они су касније ослободени по свим тацкама оптужница, што је изазвало жестоке реакције у Србији, а у Хрватској одушевљење.

Ово може само Хрватска: Оптужили Србију за геноцид током акције „Олуја”

Чермак је ослободен раније, априла 2011.

Акција "Олуја" представља највеће етничко чишћење после Другог светског рата, јер никада у историји Европе за тако кратко време, од 4. до 7. августа 1995. године, није протеран тако велики број људи.

Предлог Магацин-а:

Затворите прозоре, долази Олуја: Потресна прича о судбини једног младића

Дан сећања, злочин, крајина, олуја, Срби, србија, страдање, хрватска
http://www.magacinportal.org/2017/08/04/oluja-22-godine-zlocin-koji-traje/