Светиње на КиМ без заштите и верника

Од двадесет манастира колико их има у Епархији рашко-призренској, њих шеснаест је на Космету... и у њима борави око стотину монаха и монахиња. Најбројнији су Високи Дечани са 20 монаха, као и Пећка патријаршија у којој борави двадесетак монахиња, потом манастир Грачаница, женски манастир са шеснаест монахиња и привремено седиште Епархије рашко-призренске, који се налази на централном Космету.

У манастиру Драганац, једином живом манастиру у Косовском Поморављу који последњих година доживљава велику обнову, налазе се шесторица монаха и четворица искушеника, док су два монашења обављена недавно на празник Светих архангела. У манастирима Будисавци и Гориоч, женским манастирима у општинама Клина и Исток у Метохији, служи по пет-шест монахиња, док у Зочишту, надомак истоименог села у општини Ораховац, борави четворица монаха.

Свете архангеле код Призрена "чувају" три монаха, док је у Бањској поред игумана оца Данила присутан и један искушеник... И сви они, углавном су препуштени себи самима, без адекватне заштите, али и толико жељених верника.

Узурпација

Готово свим светињама на Космету, поготово оним у метохијским срединама узурпирана је имовина. Најдрастичнији пример кршења власништва односно имовине СПЦ на Космету у последње време, поред узурпације имања Високих Дечана, јесте и заузимање једне од зграда конака Цркве Светог Николе у Приштини чије је просторије запосела косовска Агенција за корупцију.

Монахе у Зочишту каменују

Иако су обновили већи део конака запаљених током 1999. године и манастирски комплекс, монаси у манастиру Светих врача Козме и Дамјана у Зочишту, покрај истоименог села у општини Ораховац, често су на мети напада Албанаца који их каменују када изводе радове чак и унутар манастирског круга.

Манастир у којем почива део моштију Светих врача, посећују углавном верници из околних српских енклава Ораховца и Велике Хоче, о празницима долазе и верници из других крајева Космета, али и из централне Србије.

Монаси из Високих Дечана: Претња су и џихадисти

- Манастир Високи Дечани је светиња из 14. века са највећом галеријом средњовековних фресака и архитектуром из тог периода, а поседујемо и документа од самог оснивања светиње и манастирску ризницу - објашњавају нам монаси, истичући да је слобода кретања до ове светиње знатно побољшана и да верници долазе из свих крајева централне Србије, Ниша, Београда, Новог Сада...

Ипак, иако не желе да говоре о сопственој безбедности, монаси указују на бројне нападе и покушај гранатирања манастира, потом покушај напада џихадиста које су испред самог улаза у светињу зауставили припадници италијанског Кфора.

- Највећи проблем са којим смо тренутно суочени јесте покушај повратка узурпиране имовине коју општинске власти не желе да нам врате нити им пада на памет да је упишу у катастар. Реч је о 23 ара имања надомак светиње, које нам је Уставни суд повратио.

Епархија Рашко-Призренска: Буктиња у часу може да плане

- Иако је суштински проблем светиња на Космету односно монаштва и свештенства у њима, баш као и нашег народа, безбедност, тај осећај и делимичне сигурности разликује се у зависности од средина. Јер, није рецимо исто боравити у Грачаници у српском окружењу или на северу Космета, или у Призрену где је ипак свест о мултиетничности на вишем нивоу, као боравити рецимо у Пећи, Ђаковици или Дечанима, или пак манастиру Девич у тоталној изолацији, где за монаштво никада није било безбедно - говоре нам у Епархији рашко-призренској, напомињући да иако је тренутно безбедносна ситуација прилично стабилна, она увек може изненада да ескалира, као што се то догодило током мартовског погрома 2004. године.

Мати Анастасија, игуманија Девича: Страхујемо од наших "чувара"

Није лако ни монахињама Девича, које у овој светињи у којој почивају мошти Јоаникија Девичког, усред Дреничке шуме, одолевају у изолацији.

- Немамо поверења у припаднике косовске полиције који су нас до јуче можда нападали, а сада нас наводно чувају. Сваки излазак из манастира нам је ризичан, као и боравак у овој светињи, али нам је најтеже што нам ретко долазе верници. Из страха од небезбедног пута кроз Србицу долазе углавном у групама и то само о већим празницима - испричала нам је мати Анастасија, игуманија ове светиње у Србици, где у пречнику од педесетак километара нема настањених Срба.

Осим узурпиране имовине, па чак и извора са водом надомак светиње, Албанци годинама бесправно секу манастирску шуму, а шумокрадице то често чине и у делу надомак самог манастира. А упркос наводној заштити косовске полиције, лопови су пре неколико година успели да покраду део инвентара из црквене продавнице.

Мати Харитина, старешина Пећке Патријаршије: Тешко до имања, воде ни за лек

На Унесковој листи светске културне баштине налази се и Пећка патријаршија, манастир који датира из 13. и почетка 14. века, а у којем почивају мошти 14 српских патријараха. У једној од три цркве налази се и чудотворна икона Богородице Пећке, која, како истичу монахиње, има чудотворно, лековито дејство, баш као и столетни дуд на улазу у цркву који одолева зубу времена.

- Осим немогућности да обрађујемо своје имање укључујући и оно надомак светиње, тренутно током ових летњих месеци највећи проблем нам представљају учестале рестрикције воде које локалне власти примењују само када је у питању наша светиња. То нам је тренутно највећи проблем јер нас посећују верници из свих крајева Србије и региона, Црне Горе, али и из иностранства - понавља мати Харитина, старешина Пећке патријаршије коју последњих неколико година обезбеђује косовска полиција са пунктом на прилазу светињи.

Напади

Изузев Високих Дечана и Пећке патријаршије, односно манастира Драганац у Косовском Поморављу, као и светиња на северу Космета, сви српски православни манастири претрпели су нападе током 1999. и у мартовском погрому 2004. године, попут Светих архангела, Богородице Љевишке, Зочишта, Девича и других, док су порушене и уништене цркве у овом периоду далеко бројније. Према подацима СПЦ, од 1999. године је уништено или оштећено око 130 православних храмова.

Отац Петар, манастир Високи Дечани: Ослонац малобројним Србима

- Осим живих манастира, у готово свим градовима чак и тамо где нема Срба, по налогу владике Теодосија, нашег епископа, оживеле су цркве и у њима бораве углавном млади свештеници са породицама. Тако, засада, имамо по двојицу свештеника у Цркви Светог Ђорђа у Призрену, Цркви Светог Николе у Приштини, као и у Пећи, док млади свештеници са породицама службују у црквама у Истоку, Урошевцу, Вучитрну... И у тим градовима представљају једине настањене Србе али и ослонац свима онима који долазе да посете своју имовину, када долазе на гробља својих предака, али и онима који размишљају о повратку - говори нам отац Петар из Високих Дечана, светиње која се налази на листи Унеска и јединој коју још увек обезбеђују припадници Кфора.

Светиња као лечилиште

Високе Дечане годинама походе они који имају проблема са видом. По причи монаха, али и сведочењу многобројних верника, дешавало се да деца на лицу места проговоре или прогледају.

Ипак, упркос свему, и даље су на мети напада Албанаца који их, иако готово свака светиња поседује документа и доказе о свом настанку и изградњи, и даље својатају и покушавају да их прикажу као своје културно благо.

Аутор: Драгана Зечевић
Извпр: Вечерње новости, Православие.ру

антисрбизам, заштита, косово, манастири, метохија, монаси, монахиње, окупација, претње
http://www.magacinportal.org/2017/08/24/svetinje-na-kim-bez-zastite-vernika/