Песме о косовско-метохијској земљи

[caption id="attachment_54693" align="aligncenter" width="432"] Љубомир Љуба Манасијевић, српски етно –певач, композитор и текстописац[/caption]

Песму „Востани Сербије“ компоновао је 1989. године. Од 1991. године започиње концертно извођење ауторске музике, писане на стихове српских националних и патриотских песама, и путује по Србији, српским земљама и гостује код Срба у расејању.

Уметник који публици приближава традицију, историју и дух нашег народа, а самим тим и  свету истину о Косову и Метохији. Љубомир Мансијевић, српски мелод, композитор и текстописац рођен је у Београду. Прву патриотску песму „Слободо“ написао је 1979. године и тако наговестио низ песама у националном духу. Песму „Востани Сербије“ компоновао је 1989. године. Од 1991. године започиње концертно извођење ауторске музике, писане на стихове српских националних и патриотских песама, и путује по Србији, српским земљама и гостује код Срба у расејању.

Од 1993. године наступа као „српски мелод и појац“ са Српским театром Беседа, чији је оснивач заједно са Момиром Брадићем, доајеном крушевачког и српског глумишта. Ауторске композиције Љубе Манасијевића сабране су на три ЦД-а, први „Востани Србије“(1990), на којојем се налази и песма „Ој, Косово, Косово“, други ЦД назван „Отаџбина Србија“ (1992), настао са циљем да подржи дух српског народа у тешким тренуцима. Трећи „Изнад Истока и Запада“  резултат је петогодишњег рада на српској средњевековној тематици, у циљу оживљавања српске баладе изгубљене у протеклим вековима и у циљу славе духа Немањића.

Већ 27 година песмом оплемењујете и проносите српски дух по Србији и свету

-Године 1990 снимио сам  касету под називом Востани Сербије и започео  представљање моје музике која је изражавала српски дух, историју и културу. То је био мој циљ и идеја водиља.

Косово је за вас велика инспирација и надахнуће. Како је и када настала песма „Ој косово, Косово“ ...?

-Као што видимо данас,  Косово и Метохија су и за друге људе који знају и прате историју и значајне догађаје изузетан појам. Ја осећам и видим ту један ванвременски значај. У време обележавања 600- годишњице Косовског боја  био сам у манастиру Грачаница више дана јер сам са својим музичким програмом имао част да отворим велику изложбу “Косово, први праг Србије“ великог српског сликара Милића од Мачве.

Чекали смо Видовдан 1989.године од јутра 27 јуна док су црквени хорови појали без престанка цео тај дан до зоре. Хиљаде свећа обасјавале су свету Грачаницу те ноћи. Био је то призор који се памти целог живота. То је била велика инспирација за песму „Са Косова зора свиће“  (Ој,Косово,Косово“) која је тада тако настала.

Од када су косовскометохијски Срби прогнани са Косова и Метохије, стално сте присутни свуда где вас позивају?

Одазивам  се кад год могу, када наши Срби са Косова и Метохије имају неки програм и манифестацију. Сваки такав сусрет мене испуњава пријатним осећањем припадности и заједништва у овом времену отуђености и свакодневне борбе са свеприсутним тешкоћама...

Ове године сте Видовдан дочекали у Русији. Где сте гостовали са којим репертоаром и какве су биле реакције?

Ове, као и прошле 2016. године, Видовдан сам дочекао  у Русији у граду Кингисепт код Петрограда где се подиже храм посвећен Св.Кнезу Лазару. После јутарње Литургије, увече сам одржао концерт српске музике у  свечаној сали, са етно појцем  Мајом Алексић и пратећим ансамблом Сербија. Тежиште је било као што и приличи,  на старим песмама са Косова и Метохије као и мојим песмама новијег датума. Руска  публика је топло и са овацијама поздравила наше представљање српске музике и песме а посебно  када смо на крају изводили песму  „Ој,Косово,Косово“  што је остављало упечатљиво јак утисак. Такође представио сам и песму коју сам написао 2010.године посвећену Русији, која носи ту поруку наше генетске, братске и духовне повезаности.

Написали сте и компоновали песме мотивисане историјским чињеницама. Обрађујете теме везане за градове као за  ваш родни Београд, Призрен, Градац ... ?

-Увек  ми је било инспиративно да наше историјске догађаје опевам на свој начин а наши стари манастири и градови су  вазда били центри историјских и других значајних догађаја. Тако су настале песме Призрен, Деспотовац-бели град, Пријездина љуба, Симонида сан уснила, балада о краљу Урошу и Јелени, Цар итд.

На чему радите и шта ново планирате?

-Тренутно завршавам етно компакт- диск са 10 нумера од којих су две везане за Косово и Метохију:  „Косовка девојка“ и „Ој,Косово,Косово“. Поред претходно снимљених: „Косово“, „Цар Лазаре ситну књигу пише“, “Симонида сан уснила“ и „Ој,Косово,  Косово“ „Цар“ , „Паж“ нова песма „Косовка девојка“ и најновија која још није снимљена по називом „Метохија“, чине једну ниску песама посвећених нашој светој косовско-метохијској земљи у циљу очуваља сећања нашег народа као и подсећања на то шта смо, ко смо и шта нам значи наслеђе предака. Осталих осам нумера су мој избор песама из различитих крајева Србије. У припреми је такође и књига „Српска песмарица“ са мојим композицијама које су настале у овом времену. Ускоро почињемо са пробама мог  ансамбла“Сербија“ сатављеног од одабраних музичара који су изванредни познаваоци наше изворне српске песме и музике а то подразумева и пребогату музичку баштину Косова и Метохије. Циљ је да на концертима представимо нашој публици у земљи и иностранству а такође руској и  другој страној публици,  традицију и дух нашег народа и да приближимо свету истину о Србији и Косову-Метохији.

Аутор:  С.Ђукић
Извор: Јединство

идентитет, косово, култура, Љубомир Љуба Манасијевић, метохија, србија
http://www.magacinportal.org/2017/09/11/pesme-o-kosovsko-metohijskoj-zemlji/