tag:blogger.com,1999:blog-79665809843431542242024-03-13T11:49:50.371+01:00МагацинНационални порталUnknownnoreply@blogger.comBlogger5383125tag:blogger.com,1999:blog-7966580984343154224.post-24958772173368819562021-01-31T07:49:00.001+01:002021-01-31T07:49:30.935+01:00Израелски научник: Свети Сава је вратио православце у Свету земљу<a href="https://www.magacinportal.com/2021/01/%d0%b8%d0%b7%d1%80%d0%b0%d0%b5%d0%bb%d1%81%d0%ba%d0%b8-%d0%bd%d0%b0%d1%83%d1%87%d0%bd%d0%b8%d0%ba-%d1%81%d0%b2%d0%b5%d1%82%d0%b8-%d1%81%d0%b0%d0%b2%d0%b0-%d1%98%d0%b5-%d0%b2%d1%80%d0%b0%d1%82%d0%b8/">Израелски научник: Свети Сава је вратио православце у Свету земљу</a>Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7966580984343154224.post-61527577663824163832017-10-06T16:16:00.001+02:002019-01-14T13:45:33.632+01:00Обавештење – промена домена!<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://3.bp.blogspot.com/-M8ESBPz-DB4/XDyEXpT-mAI/AAAAAAAAQYM/bxrP7lTErcIthGAyOvF7PYlydeCtWOHJACLcBGAs/s1600/magacin%2Bveci.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="315" data-original-width="851" height="236" src="https://3.bp.blogspot.com/-M8ESBPz-DB4/XDyEXpT-mAI/AAAAAAAAQYM/bxrP7lTErcIthGAyOvF7PYlydeCtWOHJACLcBGAs/s640/magacin%2Bveci.jpg" width="640" /></a></div>
<h3>
<br />Од 01.01.2019. страница Магацин портал прелази на домен <a href="http://www.magacinportal.com/">www.magacinportal.com</a> Што се друштвених мрежа тиче ништа се не мења.<a name='more'></a></h3>
<br />
Замолио бих и све уреднике сајтова са којима смо "улинковани" да замене линкове на банерима који воде до нас.<br />
<br />
***<br />
<br />
Магацин је основан 13. августа 2011. године на бесплатној хост платформи wordpress.com. Након неколико година рада прешли смо на плаћени хост и домен. Како је Магацин од почетка замишљен као некомерцијална страница и финансирана је искључиво новцем уредника, након неколико година рада, због трошкова се одлучујемо за повратак на стари домен. Све што је икада објављено на адреси <a href="http://www.magacinportal.org/" rel="noopener" target="_blank">http://www.magacinportal.org/</a> досупно је и на адреси <a href="http://www.magacinportal.com/">www.magacinportal.com</a><br />
<br />
Што се тиче уређивачке политике странице она остаје иста и са истом мисијом, да „избрусите своју аналитику“, да чувамо националну свест у време окупације, нашу традицију, историју и сећање на све оне који нису питали колико кошта борба за слободу и српство.<br />
<br />
<em>Ваш Магацин</em> <br />
<br />
<br /></div>
Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7966580984343154224.post-34997373948797125942017-10-04T17:47:00.001+02:002017-10-04T17:47:50.303+02:00Приче из Великог рата: Прослава Крсног имена у Албанији<h2><img class="aligncenter size-medium wp-image-54908" src="http://www.magacinportal.org/wp-content/uploads/2017/10/srpski-vojnici-za-stolom-600x320.jpg" alt="" width="600" height="320"/>Стигло је и моје крсно име (20. децембар), Св. Игњатије Богоносац. Крсно име у Албанији? Па ипак смо га се сетили. Сетили смо га се, јер је то део нашег националног бића. Чинило нам се као да нам још и сад, на грозној јави као оно у сну, силно зуји у ушима она вековна, народна молитва: "Ко у славу вино пије на данашњи дан, помогла му слава божја и сам Господ Бог! И сам Господ Бог!" истина, овде се нећемо пречастити као негде у Отаџбини, јер немамо чим. Немамо ни капи вина да прелијем залогај хлеба место колача.</h2><br/>Мој син Синиша је јуче са потпоручником Пљаковићем ишао у Фијери и тамо некако нашао те купио хлеба, мало овчетине, шећера, кафе, чаја, па чак и једно стакло чиста маслинова уља (зејтин). А сад и овде имамо по мало хлеба, брашна, двопека, соли, по неку главицу црног лука и струк празилука.<br/><br/>Не знам како се чуло да ми је данас слава, тек најпре ми дође четни наредник Војислав Милошевић, да ми честита у име свих војника и срдачно пожели да се сви ускоро вратимо својим домовима, па да тамо убудуће славимо весело као и пре.<br/><br/>Тек што је одјутрило, наиђе однекуд, као божем случајно, командант пука, потпуковник Милорад Поповић и задржа се код моје ватре:<br/><br/>- <strong>Шта радиш ти, капетан-Влајко? Ја, знаш, обишао сам мало ове наше, па тек свратих узгред да видим шта ти радиш. Како су твоји војници? Шта ти раде деца?</strong>... Ја знаш чујем да ти је данас и слава, па, велим, хајде да му честитам, рече и пружи ми руку.<br/><br/>Захвалих му и понудих га да седне, мислећи у себи: како је лепа реч дивна услуга, коју човек човеку може учинити а да га ништа не кошта! Он седе и почеше обични свакодневни разговори, од које се никако нисмо одвајали као ни од страшне стварности.<br/><br/>- <strong>Несрећа! Ово све пропаде, Влајко! Све помре!</strong> - рече он прљкајући штапом по пепелу ииспред себе а глас му приметно подрхтава. "<strong>И ово ће све помрети ако остане дуже овде!</strong>"<br/><br/>Као по договору, дођош још неки официри. Честиташе и поседаше око ватре. Пушимо, пијемо кафу и разговарамо као оно ти на слави! Ту се и о дувану говори готово облигатно као што џамбаси говоре о коњима. Сви смо ми у рату пушачи, а овде се пуши што се нађе. Чак и нека црна крџа, само кад нема боље.<br/><br/>Ја сам се сетио једне своје драгоцене уштеде: имао сам у сандуку сачувану још пуну, неначету кутију цигарета "српског специјалитета". То је овде заиста била драгоценост. Хтео сам да их изненадим, па кад ми дође један згодан моменат, рекох:<br/><br/>- <strong>Како би било да Вас сад послужим са по једним специјалитетом?</strong><br/><br/>Потпуковник ме погледа немарно:<br/><br/>- <strong>Беше му то! Нема више!...</strong><br/><br/>Ја извадих кутију из сандука и почех је отварати, на велико изненађење свих присутних. Створи се смех и пријатно расположење. На то ће командант рећи:<br/><br/>- <strong>Немој, немој, Влајко! Немој отварати! Чувај то као аманет! Ко зна да ли ћемо кадгод то видети!</strong><br/><br/>Али ја отворих. Мило ми је да им пружим макар и најмању искру задовољства. Послужих све редом и сви узеше с неким необичним пијететом, сваки загледа цигарету као да би хтео нешто прочитати из ње...<br/><br/>Тако сам прославио моје крсно име у Албанији!<br/><br/><em>(Владимир Ј. Радојевић и Добросав Ј. Миленковић, "Пропаст српских регрута", Прометеј, Нови Сад и РТС, Београд, 2016.)</em><br/><em>Извор: <a href="https://www.facebook.com/Price.iz.Velikog.rata/posts/1900802310189934:0" target="_blank" rel="noopener"><strong>Приче из Великог рата</strong></a></em> <br/><br/>велики рат, војска, историја, Срби<br/>http://www.magacinportal.org/2017/10/04/price-iz-velikog-rata-proslava-krsnog-imena-u-albaniji/Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7966580984343154224.post-23461407922210360392017-10-04T16:03:00.001+02:002017-10-04T16:03:37.748+02:00Фоча: Након Степе, мурал и војводи Бојовићу<p>[caption id="attachment_54911" align="aligncenter" width="600"]<img class="wp-image-54911 size-medium" src="http://www.magacinportal.org/wp-content/uploads/2017/10/mural-u-foci-vojvoda-bojovic-600x450.jpg" alt="" width="600" height="450"/> Фоча – мурал Петру Бојовићу (Фото: РТРС/СРНА)[/caption]<br/></p><h2>Млади фочански сликар Владимир Милановић, након што је осликао лик војводе Степе Степановића, израдио је мурал још једном истакнутом српском војсковођи из Првог свјетског рата – војводи Петру Бојовићу.</h2><br/>Милановић је насликао лик војводе Бојовића у улици која носи његов назив, у фочанском насељу Рибарска.<br/><br/>Његов први мурал-лик војводе Степе Степановића у насељу Самоборска одушевио је Фочаке и наишао на велико одобравање, па су и становници Улице Петра Бојовића пожељели да имају мурал свог војводе.<br/><br/>Како је кренуло, Фоча би ускоро могла бити уљепшана са још неколико слика истакнутих војсковођа из Првог свјетског рата, попут Радомира Путника и Живојина Мишића, а не би чудило да Милановића његови суграђани ангажују да им ослика и неку од значајних историјских личности из Фоче.<br/><br/>Владимир Милановић је студент четврте године Академије умјетности у Требињу.<br/><div class="izvor"><em>Извор: РТРС, Срна, <a href="http://iskra.co/republika-srpska/foca-nakon-stepe-mural-i-vojvodi-bojovicu/" target="_blank" rel="noopener"><strong>Искра</strong></a></em></div> <br/><br/>Мурал Војвода Бојови, република српска, српство, Фоча<br/>http://www.magacinportal.org/2017/10/04/foca-nakon-stepe-mural-i-vojvodi-bojovicu/Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7966580984343154224.post-41758451446134315122017-10-03T13:55:00.001+02:002017-10-03T13:55:36.248+02:00Александар Дугин: Чека вас окупација, ако не уђете у Евроазијску унију<p>[caption id="attachment_19946" align="aligncenter" width="586"]<img class="size-full wp-image-19946" src="http://www.magacinportal.org/wp-content/uploads/2014/05/dugin-aleksandar.jpg" alt="" width="586" height="306"/> Александар Дугин[/caption]<br/></p><h2>Србија је фронт који пролази између два типа цивилизације, атлантске и евроазијске, а ако хоће да одбрани свој територијални интегритет и сачува Косово, једини начин је оштар заокрет ка Русији и улазак у Евроазијску унију, тврди познати руски филозоф Александар Дугин.</h2><br/>У Србији, коју је више пута посетио, овога пута одржао је неколико предавања, а на Видовдан представио Међународни евроазијски покрет чији је лидер. Гостујући у „Спутњик интервјуу“ са још двојицом активиста покрета, Леонидом Савином, стручњаком за геополитику, и уметником Алексејом Бељајевом Гинтовтом, истиче да му је драго што се посета поклопила са тим празником вечне Србије. Косовска битка је, без обзира на војни пораз, била духовна победа јер српски народ и постоји захваљујући тој вољи да пружи отпор и одбрани властити идентитет, наводи Дугин. —<br/><br/>Српски народ постоји захваљујући свом херојству, захваљујући томе што прихвата страдања чак и кад губи, као што смо ми и ви заједно изгубили Косово…<br/><br/><strong>Мислите да смо га изгубили?</strong><br/><br/>— Знамо да је Запад био у првим редовима одвајања Косова. Ако се иде ка Западу, на страну ка којој је, изгледа, оријентисан бар део политичког руководства Србије, то значи да можете рећи збогом Косову. Зато што они нити ће дати своје обећане кредите нити подршку која је заправо усмерена на даље разбијање Србије, ако се Београд не одрекне Косова.<br/><strong>Како да се заштитимо?</strong><br/><br/>— Својим снагама очигледно више не можете, урадили сте шта сте могли, херојски сте се бранили. Али ако Србија уђе у састав Евроазијске уније, а Русија као што је познато не признаје независност Косова, заштита територијалног интегритета Србије, укључујући и део који се зове Косово постаје брига нуклеарне светске силе, Руске Федерације и Евроазијске уније пошто земље Евроазијске уније склапају међусобни пакт о подршци у случају угрожавања територијалног интегритета. Постоји евидентно угрожавање територијалног интегритета Србије, постоји могућност етничких чистки. А да се спаси Србија заједно са Косовом постоји један начин: оштри заокрет Београда ка Русији. Укључење у европску интеграцију значи губљење земље, не само Косова јер се неће завршити на томе. Даље ће кренути Санџак, Војводина…<br/><br/>Док атлантска сила не дотуче Србију, неће се зауставити. Сви српски руководиоци су се уздали у Запад и сви су били преварени. А Русија је с друге стране стални партнер и пријатељ. И међу нама нису најважнији договори између влада — постоји контакт од срца срцу, и у том смислу много можемо да урадимо на путу зближавања. А ми можемо да изгубимо ако ваше политичко руководство изабере недвосмислену оријентацију ка Западу.<br/><br/>Сада, наравно, Вучић покушава да балансира између тога али у једном тренутку нестаће могућност компромиса и мораће да се направи егзистенцијални избор. Ви сами свој идентитет и сувереност не можете даље да одбраните. Даље иде окупација — онда Османске империје, данас глобалне западне империје. Ви сте на прагу те окупације и једини начин да се она спречи јесте улазак у Евроазијску унију.<br/><br/><img class="aligncenter size-full wp-image-42225" src="http://www.magacinportal.org/wp-content/uploads/2015/10/putin-i-vucic.jpg" alt="" width="460" height="264"/><strong>У последње време много се говори о утицају Русије на Балкану и увек у тону да је тај утицај лош за Србију. Како ви то видите?</strong><br/><br/>— Србија је наравно у истуреним редовима евроазијске цивилизације. Србија је мала Русија, то је Русија на Балкану. И наравно, атлантски непријатељ нас мрзи, он мрзи Србију и зато је она у 20. и 21. веку била изложена таквом понижењу, насиљу, најзад, бомбардовању и преврату. Односно, Срби су непријатељ Запада који је непријатељ православља, непријатељ Евроазије и словенског идентитета. Од њих се ништа друго ни не може очекивати. Али друго је питање шта да ради Србија. Она је на најзападнијој граници и далеко од нас.<br/><br/><strong>Може ли Србија бити део руског света?</strong><br/><br/>— Руски свет свакако није само етнички нити само религиозни. То је сваки пристојан човек на руској земљи. Зато руски свет напросто нема границе. Нема сумње да су Срби сјајан, дубок народ. И управо зато, а не зато што смо етнички или верски блиски, они су део руског света у том митско-поетском контексту.<br/><br/><strong>Како ви видите руски свет?</strong><br/><br/>— Карактеристика руског света је то што се руски идентитет видно разликује од идентитета многих других народа: ми нисмо егоистични народ, ми смо народ космичке мисије и далеко више дајемо него што желимо да узмемо за себе. Наше ширење, нашу експанзију ми схватамо као неку врсту дара. Не као освајање, поробљавање, експлоатацију него баш као дар. Односно, ми Руси кад негде долазимо, дајемо себе…<br/><br/><strong>И жртвујете се…</strong><br/><br/>— Да, ми проливамо своју крв…<br/><br/><strong>Спасавате Европу…</strong><br/><br/>— Да. И то је за нас обична ствар. Зато се руски свет никако не може сматрати неким обликом империјализма. Ако то и постоји, онда је то империјализам духа, то је империја слободе. Ми покушавамо да изградимо империју истине. Али како се може изградити светска империја духа без Срба, без Балкана, и ја бих рекао, без Европљана? Зато што је сваки пристојан човек у Европи Рус. И кад видимо људе са Истока и Запада, ако у њима видимо дух, кажемо: добар дан, добро дошли у руски свет. У том смислу евроазијство је потпуна супротност фашизму, нацизму, расизму, етноцентризму, то је тежња да се створи универзално братство народа на вишим идеолошким, идеалним начелима.<br/><br/><strong>На Западу критикују ваше идеје. Оптужују вас да сте мистик, неки чак кажу да сте фашиста, да сте руски националиста. Шта мислите о тим критикама?</strong><br/><br/>— То је борба лажних вести, борба која демонизује противника. Постоје два погледа на свет која се међусобно боре: наш, евроазијски, и атлантски, наш конзервативни и њихов глобалистички. То су две војске, два човечанства која гледају један на другог преко нишана снајпера. Ми смо с оне стране барикада у односу на људе који ми дају тако гнусне епитете, мада ми се свиђа оцена да сам мистик, зашто бих се вређао.<br/><br/><strong>Они мисле да је руски мистицизам нешто опасно.</strong><br/><br/>— А ми сматрамо да је њихов прагматизам опасан, штетан, умно мањкав и за човечанство фаталан правац културе. Фактички, запад је прави фашизам, то је либерални тоталитаризам с којим данас имамо посла. И ми једни друге частимо „лепим речима“: они Евроазијце зову фашистима, а ми с истим правом кажемо да су сви атлантисти и либерали нови фашисти. Зато ја не обраћам пажњу на то. Ја сам представник четврте политичке теорије, а у мојој књизи о томе црно на бело стоји да смо ми противници либерализма, комунизма и фашизма.<br/><br/>Антифашизам је саставни део нашег погледа на свет. Тачка. Ако почнемо да се правдамо, наћи ћемо се у позицији прогоњених. Нек се они правдају за своје колонијалне злочине, за геноцид, за етничке чистке које су британска империја, Сједињене Државе, историјски бескрајно понављали у односу на многе народе које су сматрали мање вредним. Нека они реше питање свог расизма, па ћемо да разговарамо. Али у реалности, на Западу није баш све тако лоше. Постоји огроман број људи, па и у Америци, и сада је дошао председник Трамп где значајан део присталица његовог штаба подржава теорију коју смо ми формулисали.<br/><br/><strong>Шта је суштина четврте политичке теорије?</strong><br/><br/>— Постоје три политичке теорије: либерализам, комунизам и фашизам. И кроз историју оне су се тукле међусобно у 20. веку и након што је фашизам поражен, а потом и комунизам, остао је само либерализам. Када се либерализам супротстављао тоталитарним режимима носио је у себи слободу, када је остао сâм и када су сви глобално постали либерали, постао је нова форма тоталитаризма, нова форма фашизма, полиције мисли. Зато што либерали сматрају да свако има право на слободу ако је либерал, а ако није либерал, он уопште није човек. То је нови облик тоталитарног погледа на свет који нам се данас намеће. Али шта ако нам се то не свиђа, а нама Русима се не свиђа, ни Србима се не свиђа, а ни Американцима се не свиђа — јер Американци су изабрали за председника човека који се изјашњавао против либералног интервенционизма, против хегемоније, против глобализације — зато то не само да се не свиђа нама, не свиђа се већини човечанства.<br/><br/><strong>Ви мислите да ће Трампу дозволити да спроведе у дело оно што је обећао?</strong><br/><br/>— Мислим да неће, али мене интересује што је већина америчких бирача подржала човека са антиглобалистичким паролама и у штабу тог човека и на подршци њему радили су, и у извесној мери извршили огроман утицај на изборе, људи који су тамо објавили моју књигу. Позајмили су из ње критику либерализма, али смисао је у следећем: када одбацујемо либерализам испада да стајемо на страну или комунизма или национализма, или чак фашизма. Изневши четврту политичку теорију, ми тражимо свој антилиберални поглед на свет, градимо га тако да ни у ком случају не упаднемо у клопку комунизма и фашизма.<br/><br/>Логика је крајње једноставна и свима разумљива. И та књига — Четврта политичка теорија преведена је на многе источне и западне језике. О њој разговарамо са лидерима многих земаља и великих политичких покрета. Она је сада тачка привлачења за све противнике глобализације и либерализма.<br/><br/><strong>Кад кажете да је циљ тог покрета да се оформи евроазијска супердржава интеграцијом Русије са бившим совјетским републикама, није ли то фактички стварање новог СССР-а?</strong><br/><br/>— Постоје разни типови државности. Ја сам присталица нечег што се може назвати империјални федерализам или чак конфедерализам. Швајцарска је остатак нечег што је могла да буде Европа да није пошла путем националних држава. То је управо конфедерални спој, обједињавање територија које врло озбиљно бране свој суверенитет и независност, иако се састоји од до те мере различитих кантона где су на једном месту Немци, на другом Французи, у једном протестанти, у другом католици.<br/><br/>Још су ту Италијани и Реторомани и други, што ствара веома сложену конфедерацију. А та сложеност не руши њихово јединство. Тај принцип је веома занимљив правац. То је стварање државности са огромним степеном слободе, тј држава у централизованој инстанци решава само оне задатке који се не могу решити на локалном нивоу. Другим речима, то није једна држава, него супердржава, наддржавна структура координације. Ево шта ми желимо. То и јесте Евроазијска унија.<br/><br/>[caption id="attachment_12649" align="aligncenter" width="600"]<img class="size-medium wp-image-12649" src="http://www.magacinportal.org/wp-content/uploads/2013/11/Evroazijska-unija-600x386.jpg" alt="" width="600" height="386"/> Исток зове Србију[/caption]<br/><br/><strong>Зар вам неће рећи да на такав начин Русија заправо хоће да прогута све остале?</strong><br/><br/>— Ми то не можемо да урадимо. Русија данас има етничке, демографске, социјалне и економске проблеме. Ми можемо да склопимо само савез равноправних. Стварање Евроазијске уније може бити засновано само на добровољном, свесном обједињавању различитих држава које схватају да им је потребан савез како би заштитиле властити суверенитет. Јер ће саме тај суверенитет изгубити. Ми одлично схватамо да можемо само сви заједно, ујединивши наш потенцијал — Русија, земље Централне Азије, Белорусије. И наравно, била би нам потребна Украјина, не нама него би и њима то било потребно да би сачували територијални интегритет и суверенитет.<br/><br/>Нажалост, један део Украјинаца је одабрао потпуно погрешан пут. И где је сада та земља?! Где је Крим, где је Донбас?! И шта ће тамо бити у перспективи? То је самоубилачки пут. Они који желе да сачувају себе треба да заједно са Русијом стварају ту супердржавну формацију.<br/><br/><strong>Каква је то структура?</strong><br/><br/>— Једна земља жели да сачува свој територијални интегритет. Русија се не противи. И тај територијални интегритет се признаје, макар на нивоу права и административног решења. А ако земља неће да учествује у том савезу са Русијом? Ако не буду узимали у обзир наше интересе, прети им распад зато што кључеви територијалног интегритета свих постсовјетских држава зависе од Русије. Притом Русија нема могућност за реалну експанзију, а нема ни жеље ни воље. Али има чврсту жељу да заштити свој суверенитет и разуме да се то може урадити само ако ми будемо подржавали суверенитет других држава.<br/><br/><strong>Да ли се то односи само на постсовјетски простор?</strong><br/><br/>— И Ердоган је то схватио. Он можда није баш политичар близак Русији, али када је ситуација постала критична и Американци почели да подржавају Курде, кад су покушали да изврше државни преврат против свог НАТО члана, Ердогана, он је схватио да само од савеза с Русијом зависи територијални интегритет Турске. Или Грузини Сакашвилија покушали су да наруше то правило — и њихов територијални интегритет је нестао. Покушали су Украјинци — и њихов територијални интегритет је нестао. Дакле, то је правило. Апсолутно исто важи и за Србију. Корак у правцу Запада, а тамо то отворено и кажу, платићете признањем независности Косова. То је цена за Европску унију. Ако се зближавате с Русијом, она каже: ми вас признајемо такве какви јесте, а шта можемо, помоћи ћемо.<br/><br/>Апсолутно постајемо гарант територијалног интегритета Србије, а Србија добија слободу. И ми нисмо против тога да се Србија зближава са Европом. Ми смо сами за Европу, а сваки народ бира како ће да уређује односе са Европом. Казахстан има одличне односе са Европом, Јерменија — а они су чланице Евроазијске уније. Нико никог не ограничава. Нико нигде не покушава да наметне своју вољу. Кад демократе кажу: за нашу и вашу слободу, они заправо лажу јер нам управо одузимају ту слободу. А ми кажемо: за наш и ваш суверенитет. Односно, ми сматрамо да сваки народ има право да иде својим путем и да има свој поглед на свет, да гради државу какву жели. То је избор народа, а избор народа је светиња и ми се у то не мешамо.<br/><br/>За разлику од совјетског режима, ми немамо идеологију, немамо империјалну структуру која је постојала до 1917. Ми смо само велика евроазијска држава која тежи да ојача и спремна је да заједнички осигура суверенитет наших пријатеља и партнера. У томе је смисао Евроазијске уније. Наравно, оптуживаће нас као и увек. Кад то нас Русе или Србе нису оптуживали? Сетите се наше историје. Увек смо ми били криви за све. И што су више они тамо чинили злочине против човечности тим су више оптуживали нас за неке непостојеће. То знамо из БиХ, а сад се већ испоставља да је сва та прича о српским концентрационим логорима потпуно измишљена. Ви сте сами пролазили кроз то. Зато кад неко пљује по Русији, знајте да пљују вас. Када понижавају и вређају Србе, када Србима који су жртве читавог тог процеса приписују непостојеће злочине, ми Руси увек знамо да је то лаж. А док знамо, ми смо заједно.<br/><br/><em>Аутор: <strong>Тања Трикић</strong></em><br/><em>Извор: <a href="https://rs.sputniknews.com/radio_sputnjik_intervju/201707021111766126-Dugin-Kosovo-Rusija/" target="_blank" rel="noopener"><strong>Sputniknews</strong></a></em> <br/><br/>александар дугин, еу, косово, нато, окупација, русија, србија<br/>http://www.magacinportal.org/2017/10/03/aleksandar-dugin-ceka-vas-okupacija-ako-ne-udjete-u-evroazijsku-uniju/Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7966580984343154224.post-54543717494786922942017-09-29T17:44:00.001+02:002017-09-29T17:44:22.877+02:00Кад отац војника Гвозденог пука сврати код председника<h2><img class="aligncenter size-medium wp-image-54891" src="http://www.magacinportal.org/wp-content/uploads/2017/09/1912-srpska-vojska-u-Bitolju-003-600x392.jpg" alt="" width="600" height="392"/>Током великог истраживања за књигу <a href="http://www.magacinportal.org/2017/04/05/zarobljeni-bugarski-oficir-o-gvozdenom-puku/" target="_blank" rel="noopener"><strong>„Гвоздени пук“</strong></a>, откривено је много занимљивих детаља који се нису пробили у овдашње уџбенике. Штета, има неких баш поучних.</h2><br/>Ево једног нестварног примера. Радња кратке приче смештена је у Битољ, недуго након што је он 1912. ослобођен од османске власти, а пре него што су 1913. дотадашњи савезници, Бугари, отпочели Други балкански рат. У ослобађању Битоља учествовали су и војници Гвозденог пука, мобилисани у Прокупљу, а сви родом из тог, Топличког краја.<br/><br/>Причу преносимо из тадашње штампе, не мењајући јој ни реч:<br/><div class="td-post-content td-pb-padding-side"><br/><br/>„Пре неки дан уђе у канцеларију председника битољске општине један омален, средњовечни човек. Одело му било пола сељачко. Око, и покрети, одавали су нашег паланчанина. Приђе право председникову столу и рече:<br/><br/>„Добар дан, господине председниче! Дошао сам само да те видим и да ти честитам нову општину. Да Бог да сретно било! Само те једно молим: Суди право! Буди, молим те, правичан и благ према Турцима. И они су наша браћа. Бог је хтео да их потучемо, па баш зато треба да будемо благи наспрам њих.“<br/><br/>Председник га понуди да седне.<br/><br/>„Немам кад. Јуче сам дошао из Прокупља да видим свога сина. ХВала Богу, нашао сам га здрава и жива. Оставио сам му пара, а сутра се враћам натраг. И ми смо до скора били под Турцима. Памтим као данас, кад смо се ослободили. Каква је то разлика! Онда је било три брата, имали смо имања у вредности од десетак хиљада динара. Данас ја сам стојим на 100.000 динара. Благословена је земља Србија! Ту се добро ради! Истина, пореза је велика, али се добро и зарађује. Мили се човеку живети. И код вас ће тако бити. Па, какав је овај ваш Битољ? После Беграда биће најлепша варош!“<br/><br/>Председник га опет понуди да седне, али овај живахни човек поново одби.<br/><br/>„Немам кад. Видео сам ђенерала; био сам код г. начелника, па сам дошао и тебе да видим. То ми је доста, сад сам задовољан. Честитам ти још једном нову дужност и нову општину. Збогом!“<br/><br/>Пође вратима и кад би на прагу, окрену се још једном.<br/><br/>„Само суди право, председниче, буди једнак према свима!“<br/><br/>Одборник Кирјако, Грк по народности, који се задесио код председника, засузи и потресно рече:<br/><br/>„Како су добри људи ови Срби!“<br/><br/><strong>Може бити да смо стварно били добри људи. А да ли ћемо бити, то зависи од нас. Ако бисмо свe сматрали браћом, па и непријатеља, а на свему се и увек, као овај чича, захваљивали Богу, ако бисмо увек стремили правди, а волели да поштено радимо, ако бисмо се према губљењу времена на испразне ствари увек односили са „Немам кад!“, онда би се могло рећи да смо умели да тумачимо путоказе славних предака.</strong><br/><br/>Сећање баш на те претке настављамо да чувамо на <em>www.gvozdenipuk.rs Prokuplje 1395.</em><br/><br/><em>Извор: Фејсбук страница Историја Срба, <a href="http://www.in4s.net/kad-otac-vojnika-gvozdenog-puka-svrati-kod-predsednika/" target="_blank" rel="noopener"><strong>ИН4С</strong></a></em><br/><br/></div><br/><footer><div class="td-post-source-tags td-pb-padding-side"></div><br/></footer> <br/><br/>гвоздени пук, идентитет, историја, Срби, Срптво<br/>http://www.magacinportal.org/2017/09/29/kad-otac-vojnika-gvozdenog-puka-svrati-kod-predsednika/Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7966580984343154224.post-32894836901895838592017-09-29T16:23:00.001+02:002017-09-29T16:23:23.258+02:00Хашки казамат Стојану Жупљанину мождани удар лечили кафетином и таблетама за смирење<h2><img class="aligncenter size-medium wp-image-54888" src="http://www.magacinportal.org/wp-content/uploads/2017/09/Stojan-Zupljanin2011-600x400.jpg" alt="" width="600" height="400"/>Стојан Жупљанин је нова жртва погрешног лечења Срба у притвору Хашког трибунала, јер је имао два мождана удара за протеклих месец и по дана, а лечили су га - кафетином и таблетама за смирење, преносе <a href="http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5.407.html:687969-JOS-JEDNA-ZRTVA-HASKIH-LEKARA-Zupljaninu-mozdani-udar-lecili-kafetinom" target="_blank" rel="noopener"><em>Новости</em></a>. Тек након другог шлога, пре два дана, пребачен је у затворску болницу, где му је постављена дијагноза.</h2><br/><br/><br/>Стојан Жупљанин је бивши начелник Центра службе безбедности у Бањалуци и саветник председника Републике Српске за унутрашње послове. Прошле године Трибунал у Хагу правоснажно га је осудио на 22 године затвора због наводних ратних злочина над муслиманима и Хрватима у бившој БиХ. Од тада у притвору у Схевенингену чека пребацивање у један од европских затвора.<br/><br/>Његов син Младен Жупљанин потврдио је за Новости да је Стојан пре 40 дана имао блажи мождани удар, да му се затворило десно око, ухо и укочила десна страна лица.<br/><br/>- <strong>Тражио је преглед лекара и они су му само давали кафетин и лекове за смирење. Месец дана је тако погрешно лечен. Нико му није дијагностиковао мождани удар. Све време од тада није могао да спава од болова, малаксао је и током шетњи неколико пута падао на плочник</strong> - рекао је Младен за Новости.<br/><br/>Други пут Жупљанину је позлило пре два дана за доручком и тек тада је превезен у затворску болницу.<br/><br/>- <strong>Сад тешко прича и није га лако разумети шта говори, јер му је језик укочен. Такође му је укочена и десна рука и једва хода. Јавили су ми из Трибунала да је жив, прегледан и да лекари сумњају на мождани удар</strong> - рекао је Младен.<br/><br/>- <strong>Све се то могло спречити, да је одмах адекватно лечен, међутим, игнорисане су његове тегобе. Браниоци су указивали на здравствени проблем и пошто су видели да се ништа не предузима пре 20 дана затражили су да га прегледају лекари из Србије, чији је држављанин. Међутим, процедура је таква да они најраније на преглед могу отићи око Нове године, а отац до тада пет пута може умрети.</strong><br/><br/>Младен је нагласио да је велики проблем што уз његовог оца кад иде на прегледе код лекара није увек и преводилац:<br/><br/>- <strong>Како он њима онда на српском да објасни шта га боли и какве проблеме има? Какви су то онда прегледи? Стање је заиста алармантно и након свега што се дешавало, како ми можемо да верујемо да ће га убудуће добро лечити? Надам се само да ће бити слуха да се српским лекарима дозволи да га хитно прегледају, јер заиста је невероватно да се кафетином лечи човек који је имао мождани удар.</strong><br/><br/>Породица сад чека дозволу да га посети, али ће им највероватније то судије у Хагу омогућити тек кад се Жупљанин врати у притвор.<br/><br/>Интересантно је и да откако се у августу погоршало здравствено стање, Трибунал није дозвољавао ни браниоцима ни породици увид у лекарску документацију.<br/><br/><em>Извор: <a href="http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=104438" target="_blank" rel="noopener"><strong>Восток</strong></a></em> <br/><br/>здравље, небрига, Стојан Жупљанин, хашки суд<br/>http://www.magacinportal.org/2017/09/29/haski-kazamat-stojanu-zupljaninu-mozdani-udar-lecili-kafetinom-i-tabletama-za-smirenje/Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7966580984343154224.post-39811533807417763362017-09-29T15:33:00.001+02:002017-09-29T15:33:42.686+02:00Руси и Кинези помажу Србима у тужби против НАТО-а<p>[caption id="attachment_53176" align="aligncenter" width="500"]<img class="wp-image-53176" src="http://www.magacinportal.org/wp-content/uploads/2017/03/nato-kasetna-serbia-600x421.jpg" alt="" width="500" height="351"/> Порука Србима на НАТО касетној бомби[/caption]<br/></p><h2>Идем у Москву 19. октобра на Скупштину међународне асоцијације адвоката Русије од којих сам већ добио подршку за писање тужбе против НАТО-а. Подршка је стигла и од кинеских колега, али и од оних из земаља ЕУ. Полако се склапа међународни тим, каже за Спутњик адвокат Срђан Алексић.</h2><br/>Ипак се креће. Са поразним подацима о броју оболелих од малигних болести, као последици НАТО бомбардовања Србије, јавност су први пут у јуну ове године упознали начелница Клинике за неуроонкологију КЦС др Даница Грујичић и адвокат Срђан Алексић.<br/><br/>Алексић је тада најавио и покретање тужбе против 19 земаља које су нас бомбардовале, напоменувши да као шеф правног тима има рок од две године да на основу претходно прикупљених медицинских показатеља покрене тужбу против оних који су тло Србије, највећим делом на њеном југу и на Косову и Метохији, „обогатили“ осиромашеним уранијумом.<br/><br/>О иницијативи коју је у фебруару покренула Српска краљевска академија научника и уметника, коју је подржало 150 људи од струке и науке, касније се придружило и око 100 из Српске академије наука и уметности.<br/><br/>Реакција државе уследила је пре неколико дана када је председник Александар Вучић подржао предлог да се формира координационо тело и национална лабораторија како би се би испитале последице бомбардовања.<br/><br/>Почетком октобра министри здравља и животне средине, Златибор Лончар и Горан Триван одржаће заједнички састанак са члановима иницијативног одбора о даљој реализација ове идеје, изјавила је ових дана докторка Грујичић.<br/><br/>То је поздравио и Алексић, оценивши да укључење државе са свим својим ресурсима у овакву акцију може само да је ојача.<br/><br/>Неспорно је да су грађани Србије током бомбардовања били изложени утицају великог броја не само канцерогених, него и разних штетних и отровних материја. Координационо тело би требало да прикупити све постојеће податке, а лабораторија да анализира концентрације одређених токсичних материја у ваздуху, води, земљишту, храни.<br/><br/>Тек ти резултати ће бити основ за покретање поступка писања тужбе, зато је и предвиђен период од две године, напомиње Алексић за Спутњик. У међувремену, неопходно је анимирати међународну јавност и колеге, каже он, истичући да је покретање 19 тужби против 19 земаља НАТО-а, које су 1999. године бомбардовале Србију, превелик залогај само за српске адвокате.<br/><br/>За то је, како наглашава Алексић, неопходан јак међународни тим. Зато ће се, како каже, одазвати позиву Међународне асоцијације адвоката Русије да присуствује њиховој Скупштини у Москви. Говориће, додаје он, о последицама НАТО бомбардовања. Од њих смо, каже, већ добили подршку да нам се, када евентуално покренемо тужбу, придружи пет до десет најбољих руских адвоката.<br/><br/>„<strong>Имамо сагласност и кинеских адвоката, до краја године планирамо да одемо и у Индију. Имамо у тиму и адвокате из Турске, Немачке, Француске, Италије, међу којима и оне који су заступали италијанске војнике који су добили тужбе против државе јер су оболели боравећи на Косову</strong>“, каже Алексић.<br/><br/>Са многим адвокатима из ЕУ је такође разговарао и 15. октобра, најављује, иде у Берлин. Тамо ће се састати са адвокатима из познате Асоцијација адвоката Немачке која се бори против употребе уранијума.<br/><br/>Алексић напомиње да је почетком септембра био у Цириху на научном скупу, који је, такође, био посвећен овој проблематици, где је говорио о случају Србије и добио подршку швајцарских и немачких научника. Они су изразили жељу да се укључе у иницијативу покренуту код нас, јер од 2006. године указују на штетне последице бомбардовања Србије осиромашеним уранијумом.<br/><br/>„<strong>На ту тему је написано 150 научних радова. Појавио се чак и један немачки мајор који није хтео да оде на Косово због чега су га избацили из војске. Све време од тада пише на ове теме и понудио се да нам буде сведок када поднесемо тужбу у Немачкој</strong>“, наводи Алексић.<br/><br/>Он напомиње да је последица бомбардовања била еколошка катастрофа, а тужба за еколошку катастрофу не застарева.<br/><br/>На питање каква би могла да буде судбина тужби, с обзиром на то да су до сада неуспехом завршене три приватне тужбе поднете због погибије мале Милице Ракић, запослених у РТС-у и људи приликом бомбардовања Варваринског моста, Алексић одговара оценом да је сада право време за тужбу.<br/><br/>Поред тога што је италијански суд доказао ту узрочно-последичну везу, Алексић каже да нам на руку иде и геополитичка ситуација у свету која се у последње време променила.<br/><br/>О другачијој клими, каже, говори и то што су се многобројне иностране новинарске екипе биле заинтересовале за нашу причу која је одјекнула чак и у Америци. На једном сајту је она имала преко 1,2 милиона прегледа, наводи Алексић.<br/><br/>А до тада, остаје да докторка Грујичић са колегама обави свој део великог посла. Да, како је рекла, анализама садашње ситуације и анализама ранијих анализа математички тачно проценимо и докажемо шта нам се у ствари десило.<br/><br/>„<strong>Нема тужбе без научних података, једино тако можемо са озбиљном студијом да изађемо пред свет. У крајњем случају дугујемо свима истину о томе шта су нам урадили</strong>“, рекла је Грујичићева.<br/><br/><em>Аутор: <strong>Мира Канкараш Тркља</strong></em><br/><em>Извор: <a href="https://rs.sputniknews.com/analize/201709281112835575-nato-srbija-tuba/" target="_blank" rel="noopener"><strong>rs.sputniknews</strong></a></em> <br/><br/>злочин, нато, србија, тужба<br/>http://www.magacinportal.org/2017/09/29/rusi-i-kinezi-pomazu-srbima-u-tuzbi-protiv-nato-a/Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7966580984343154224.post-20629728331792940322017-09-29T14:32:00.001+02:002017-09-29T14:32:50.829+02:00Напад на Србе у Скопљу, демолиране просторије ДПСМ<h2><img class="aligncenter size-medium wp-image-54894" src="http://www.magacinportal.org/wp-content/uploads/2017/09/DPMS_skoplje-600x371.jpg" alt="" width="600" height="371"/>Просторије Демократске партије Срба Македоније (ДПСМ) демолиране су у Скопљу, а како та странка саопштава, напад представља претњу чланству и симпатизерима.</h2><br/>Из ДПСМ кажу да је напад на седиште те странке, који се десио пре две ноћи, до сада најозбиљнији атак према једној политичкој организацији у Македонији, поготово што се ради о партији једне националне заједнице, преносе „Новости“.<br/><br/><strong>„Напад на просторије странке ДПСМ је најозбиљнија претња по личну безбедност нашег председника Ивана Стоилковића и застрашујућа претња чланству и симпатизерима ДПСМ“, наводи се у саопштењу.</strong><br/><br/>Они истичу да је напад на седиште њихове странке исто што и напад на седиште ВМРО ДПМНЕ или СДСМ, али и још теже јер је у случају <strong>ДПСМ реч о странци српске националне заједнице, а ту чињеницу, кажу, Министарство унутрашњих послова намерно прећуткује.</strong><br/><br/>Како кажу, очекивали су да ће се руководство македонског МУП-а „мало озбиљније ангажовати“ поводом напада на просторије ДПСМ, посетити седиште странке и пронаћи починиоце овог гнусног дела, али то се није десило.<br/><br/><em>Извор: <a href="http://www.in4s.net/napad-na-srbe-u-skoplju-demolirane-prostorije-dpsm/" target="_blank" rel="noopener"><strong>ИН4С</strong></a></em> <br/><br/>македонија, напад, Срби<br/>http://www.magacinportal.org/2017/09/29/napad-na-srbe-u-skoplju-demolirane-prostorije-dpsm/Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7966580984343154224.post-23979723617764480492017-09-29T13:40:00.001+02:002017-09-29T13:40:14.097+02:00Где је данас споменик погинулим жандармима у Лучану код Бујановца?<p>[caption id="attachment_39650" align="aligncenter" width="468"]<img class="size-full wp-image-39650" src="http://www.magacinportal.org/wp-content/uploads/2015/07/spomenik-zandarmerija.jpg" alt="" width="468" height="348"/> Споменик се налазио изнад села Лучана, на месту страдања тројице полицајаца. Фото: Политика[/caption]<br/></p><h2>Мало је рећи да је одлука Владе Србије да уклони споменик страдалим припадницима Муп-а у борбама са терористичким групама на југу Србије, срамотна. Политички врх Србије је пристао на трговину када је у питању споменик погинулим српским полицајцима и на тај начин су показали да су животи ових хероја узалудно потрошени.</h2><br/>Споменик погинулим припадницима Муп-а у облику крста са сликама и именима, подигли су њихови саборци у борбама, које су са припадницима ОВПМБ по брдима уз административну линију са Косовом и Метохијом вођене 2000. и 2001. године. Већина полицајаца погинуло је када је на њих пуцано из заседе или у подметнутим експлозивним направама.<br/><br/>Споменик српским жандармима изнад Лучана који је подигнут 2012. године премештен је без икакве медијске пажње, готово неприметно, 3. јула 2015. године, по налогу државног врха Србије. Данас се налази у порти цркве Св. Јована у близини Бујановачке Бање.<br/><br/>Држававни врх Србије је подлегло притисцима Албанаца из Бујановца и „морао“ је да са места на коме је албанска терористичка војска 2000. године киднаповала, а затим и убила тројицу полицајаца, уклони споменик двадесеторици припадника српске полиције.<br/><br/>Данашњи политички лидери Албанаца на југу Србије су уствари ратни команданти ОВПМБ. Они су командовали групама које су учествовале у убиствима полицајаца. Данас, обучени у елегантна одела, ратни команданти ОВПМБ, за столом, раме уз раме са политичким врхом Републике Србије, поставили су ултиматум који подразумева измештање споменика који је симбол најновијег страдања Срба на Југу Србије.<br/><br/>Претпоставља се да је у преговорима одлучено да се споменик припадницима МУП-а пресели на локацији на којој је данас, тј. у порти цркве Св. Јована у Бујановцу, а споменик терористичкој ОВПМБ, кога је полиција уклонила из центра Прешева, буде премештен у некој од џамија.<br/><br/>На тај начин Влада Републике Србије изједначила је тзв. борце ОВПМБ са припадницима елитних одреда српске полиције који су своје животе дали за одбрану своје државе.<br/><br/>С’ обзиром да је позиција споменика у Лучанима била таква да је у сваком тренутку било могуће порушити га, зато су припадници жандармерије овај споменик обезбеђивали свакодневно. Као један од главних разлога зашто је овај споменик уклоњен, српске власти истичу да чување овог споменика премашује трошкове и да је неисплатљиво.<br/><br/><em>Извор: косово-метохија.ком, <a href="http://srbinaokup.info/?p=88500" target="_blank" rel="noopener"><strong>Срби на окуп</strong></a></em> <br/><br/>албанци, антисрбизам, жандармерија, Лучани, споменик, србија, терористи<br/>http://www.magacinportal.org/2017/09/29/gde-je-danas-spomenik-poginulim-zandarmima-u-lucanu-kod-bujanovca/Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7966580984343154224.post-12741194040516519912017-09-29T12:21:00.001+02:002017-09-29T12:21:58.968+02:00Данас откривање споменика српском хероју Милану Тепићу<p>[caption id="attachment_50415" align="aligncenter" width="600"]<img class="size-medium wp-image-50415" src="http://www.magacinportal.org/wp-content/uploads/2016/09/Major-Milan-Tepic-grafit-600x400.jpg" alt="" width="600" height="400"/> Српство памти хероја, графит посвећен Милану Тепићу[/caption]<br/></p><h2>Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и министар одбране Александар Вулин предводиће церемонију полагања венаца и одавања почасти поводом обележавања 26. годишњице од смрти народног хероја Милана Тепића, у петак, 29. септембра 2017. године у 14 часова.</h2><br/>Тим поводом планирана је и церемонија свечаног откривања новог споменика посвећеног народном хероју Милану Тепићу на углу улица Љутице Богдана и кнеза Александра Карађорђевића на Дедињу. После свечане церемоније откривања споменика уследиће полагање венаца и одавање почасти, као и обраћање министра Зорана Ђорђевића.<br/><br/>Поред министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и министра одбране, венце ће положити и одати почаст представници Министарства одбране и Војске Србије, чланови породице народног хероја Милана Тепића, удружења и грађани опредељени за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.<br/><br/>[caption id="attachment_54882" align="aligncenter" width="600"]<img class="size-medium wp-image-54882" src="http://www.magacinportal.org/wp-content/uploads/2017/09/BG-Milan-Tepic-600x366.jpg" alt="" width="600" height="366"/> Споменик народном хероју мајору Милану Тепићу постављен је недавно на зеленој површини у близини Клиничко-болничког центра «Драгиша Мишовић»[/caption]<br/><br/>Милан Тепић је рођен у месту Комленац код Козарске Дубице, 1957. године.<br/>29. септембра 1991. године  погинуо је у Беденику код Нове Раче, не желећи да препусти непријатељу велико складиште оружја и муниције које му је чувао.<br/><br/>Мајор Милан Тепић дигао је у ваздух војно складиште и себе. Ово дело многи су упоредили са сличним потезом ресавског војводе Стевана Синђелића.<br/><br/><img class="aligncenter size-medium wp-image-54883" src="http://www.magacinportal.org/wp-content/uploads/2017/09/Milan-Tepic-spomen-obelezje-768x486-600x380.jpg" alt="" width="600" height="380"/><br/><br/>Председништво СФРЈ је 19. новембра 1991. године постхумно одликовало мајора Милана Тепића „за изванредан подвиг у борби против непријатеља приликом њиховог напада на касарну ЈНА у Бјеловару“ Орденом народног хероја Југославије и прогласило народним херојем Југославије.<br/><br/><em>Министарство</em><br/><em>Извор: <a href="https://srb.news-front.info/2017/09/29/danas-otkrivane-spomenika-heroju-milanu-tepi-u/" target="_blank" rel="noopener"><strong>srb.news-front</strong></a></em><br/><h3>Премијерно приказан филм "Небо над Бјеловаром"</h3><br/>У Свечаној сали Дома Војске Србије премијерно је приказан документарни филм "Небо над Бјеловаром", аутора Недељка Лајшића, посвећен народном хероју Милану Тепићу и војнику Стојадину Мирковићу, који су погинули у том граду, септембра 1991. године.<br/><br/>Филм, који је сниман на бројним локацијама у Босни и Херцеговини, настао је уз подршку приједорске Организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила, а потписује га бројна екипа. Осим аутора, ту су новинарка Гордана Вила, сниматељи Дејан Косић и Дејан Мариновић и монтажер Бојан Куртовић.<br/><br/>У обраћању присутнима, председница Организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила и извршни продуцент филма Здравка Карлица, истакла је да она и њени сарадници добро знају како је остати без најближих.<br/><br/>"Сви су они наши хероји јер су дали живот за отаџбину. На почетку наше борбе, мајор Тепић и Стојадин Мирковић показали су своје херојство, а њихов пример су следили други", рекла је Карлица и додала да је филм покушај да им се одуже и да их сачувају од заборава, те да је то дуг према херојима.<br/><br/>Аутор филма Недељко Лајшић, који иза себе има 20 документарних филмова, од којих су многи награђени на међународним фестивалима, у свом кратком обраћању, у име екипе која је радила филм захвалио се посетиоцима и истакао је да је срећна земља која је имала Милана Тепића и Стојадина Мирковића.<br/><blockquote>Предлог Магацин-а: <strong><a href="http://www.magacinportal.org/2016/09/28/zivot-smrt-heroja-majora-milana-tepica/" target="_blank" rel="noopener">Живот и смрт хероја мајора Милана Тепића</a></strong></blockquote><br/><em>Извор: <a href="http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/2886980/premijerno-prikazan-film-nebo-nad-bjelovarom.html" target="_blank" rel="noopener"><strong>РТС</strong></a></em> <br/><br/>Милан Тепић, откривања споменика, србија<br/>http://www.magacinportal.org/2017/09/29/danas-otkrivanje-spomenika-srpskom-heroju-milanu-tepicuanas-otkrivanje-spomenika-heroju-milanu-tepicu/Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7966580984343154224.post-3522239541959837902017-09-28T17:51:00.001+02:002017-09-28T17:51:33.855+02:00Мухамед, Мустафа и Махмуд – три Србина из Стоца<p>[caption id="attachment_44676" align="aligncenter" width="438"]<img class="size-full wp-image-44676" src="http://www.magacinportal.org/wp-content/uploads/2016/01/srbin-sa-tri-vere.jpg" alt="" width="438" height="468"/> Илустрација: Политика[/caption]<br/></p><h2>Столац, мало место у Херцеговини, кршевито, на чијем камену су рођени многи чврсти и поносни људи.Срба попут поменуте тројице било је више у Стоцу, и пре и после њих. Њих тројица су издвојени као представници једине велике српске генерације, оне с почетка 20. века, у коју сврставам и нараштај младобосански.</h2><br/>Чувено је српство, по језику, Али-паше Сточевића-Ризванбеговића, херцеговачког везира, који је писао владици Његошу ћирилицом, језиком српским, чистим и бистрим као херцеговачко небо после кише, из чијих писама је епископ скендеријско-црногорско-брдски могао извлачити корисне поуке – језикословне и политичке. Из везировог племена, са његовим презименом, било је србофилски оријентисаних племеника и у времену Принциповог појаса.<br/><br/>Нешто се тихо али бунтовно десило у Стоцу с краја 19. и почетка 20. столећа, појава коју повесници нису запазили. Надалеко познати и вредни Милан Ђ. Милићевић уверавао нас је давне 1868. године да места, дакле и Столац, постоје од памтивека, да се све у природи мења, па и људи, сем што „Бошњаци-Турци остају Бошњаци-Турци”.<br/><br/>Судбине тројице исламизованих Срба споменутих у наслову, из времена национализовања муслимана, оповргле су устаљено мишљење које је записао Милићевић. У овом тексту износим само чињенице о њиховом српском националном опредељењу.<br/><br/>Од поменуте тројице Срба муслимана, најмање је познат Махмуд Алихоџић. У Стоцу је имао претходнике, Мехмедбашића и Голубића, у чије се национално опредељење угледао. Алихоџић је био обућар, а своје национално уверење исказао је и тиме што је својој обућарској радњи дао име – „Српски конзулат”!<br/><br/>Српство најстаријег од њих, Мухамеда Мехмедбашића (1886–1943), далеко је најизраженије. Отац Мехмед и мајка Нура, веома конзервативне особе, натерале су га да учи верску школу у Стоцу – сибјан-мектеб и мектеби-иптидаију – пуних седам и по година. Служио је као мујезин у столачкој џамији, неко време, па изучио столарски занат, и у том занимању провео цео потоњи живот.<br/><br/>Младобосански завереници били су свесне жртве Видовданског атентата (1914). Међу њима био је само један Србин муслиман, Мехмедбашић, и успео је да избегне аустријско хапшење и суђење у Сарајеву, али није успео да умакне српском суђењу видовданским атентаторима у Солуну 1917. године.<br/><br/>Има симболике у овој трагичкој судској епизоди у два тако удаљена града, али је Мухамед, с Божјом помоћу, опрезан и постојан, оба пута извукао главу. Никада се нико није упитао како је успео – а мени се чини да је био обдарен нечим чиме нису били обдарени православни Срби – опрезношћу – која често да краси људе исламске вероисповести.<br/><br/>Ову недостатну врлину православних Срба поткрепљујем речима Смаил-бега Шарића, који у тексту о Осману Ђикићу, можда најистакнутијем Србину муслиману, узноси и велича српску жртву: „<strong>Србин се рађа у крви, живи и умире у крви. Дивно је носити име тог народа!</strong>“<br/><br/>Када се зна да је отац Мухамедов умро у Бејруту при повратку из Меке, с пута на Ћабу, повесник се мора упитати који су разлози и мотиви убедили младог Мухамеда да постане свестан свог националног порекла.<br/><br/>Кућно и верско васпитање одржали су га у оданости исламској вери до краја живота. А повратак српској нацији уследио је чином анексије Босне и Херцеговине, када је коначно пришао групи Срба националиста. Његов добар друг, Никола Тришић, изјавио је на саслушању у Сарајевском процесу 1914. године да не зна како је Мехмедбашић постао Србином, али зна да се хвалисао да су његови стари били Срби.<br/><br/>Тришић је упознао Мехмедбашића са Данилом Илићем, када је припремао сарајевску тројку видовданских атентатора, рекавши му да је добар човек и „да је жесток Србин“. После краткотрајног дружења и виђања с њим у Сарајеву и Мостару, Илић се „уверио да је скроз наскроз Србин“.<br/><br/>Аписова карактеристика изнета у време Солунског процеса потврђује да Мехмедбашић није мењао национално уверење: „Иако прост столар, из Стоца, лудо је надахнут национализмом, за који је у стању све да уради!“ Он је за Аписа „српски осветник“ и „бисер, који треба чувати и не мешати у наше унутрашње ствари“.<br/><br/>У овећој групи босанских добровољаца, „честитих Срба муслимана“, које је овај знаменити српски обавештајац окарактерисао синтагмом „алпско цвеће“, он се много чиме истицао, посебно верском и националном постојаношћу! Међу босанским добровољцима издвојио је, уз њега, још Мустафу Голубића, три године млађег Сточанина.<br/><br/>И поред страховитог мучења у солунским казаматима Мехмедбашић и Голубић остали су привржени Апису, упорно су га бранили и нису га одали. У Солуну је Мухамед осуђен на 15 година робије, док је Мустафу овај пут срећа послужила. После рата је помилован, али су му усташе дошле главе 1943. године.<br/><br/>Муслиманско српство овог родољуба најречитије је исказано тиме што је са супругом Нуром дао својој деци српска имена: Зоран, Нада, Владимир и Велимир.<br/><br/>Биографија Мустафе Голубића је слојевитија и још чека на доброг истраживача. О његовом српству посведочио је родољубиви Апис постојано и темељно. А ја указујем у овој причи на сусрет двојице младобосанских Срба, православне и муслиманске вере, у Бечу 1924. године: Васе Чубриловића и Мустафе Голубића Мујке.<br/><br/>Први је истраживао у бечким архивима, други је у име Коминтерне издавао часопис „Федерасион балканик”. Нашавши се случајно, засели су у кафани и мало више мераклијски попили. Мујка је, у тренутку ретко испољаване слабости, оплакивао Аписа, псовао регента Александра и Николу Пашића, а неуспели атентатор Васа слушао одушевљено како му, некад младобосанац а сада Коминтернин верник, хвали харамбашу Аписа којег је идентификовао са крајишким капетаном Алијом Бојичићем из Габеле. И, изненада је запевао Васи чувену песму крајишку:<br/><br/>Бојичићу, бојиш ли се кога?<br/>Бога мало, а цара нимало,<br/>За везира ни хабера немам,<br/>А за пашу ко за ђогу мога.<br/><br/>Херцеговац и Босанац срели су се још једном у животу, у затвору Гестапа, у лето 1941. године. И Мустафа и Васа ухапшени су због Видовданског атентата, а први и због рада у Коминтерни.<br/><br/>Испитивали су их иследници специјално послати из Берлина. Мујка је стављен под страшне муке, не и Васа, али он се држао као Стари Вујадин и није одао ниједну тајну. Видевши га у затворском дворишту како држи подигнуте ноге, израњаване од батина, ошинуо је Васу кратким али оштрим конспираторским погледом, дајући му знак да се не јавља и да се прави као да се не знају. Убрзо је потом убијен и покопан негде у Дворској башти, данашњем Пионирском парку.<br/><br/>Овог пута десило се нешто што је била права реткост – Србин православни је преживео, Србин муслиман није. У овом случају опрезност је била пожељна али није одлучивала, већ нешто недокучиво и за једног и за другог.<br/><br/>[caption id="attachment_54873" align="aligncenter" width="468"]<img class="size-full wp-image-54873" src="http://www.magacinportal.org/wp-content/uploads/2017/09/Mustafa-dobrovoljac-1912.jpg" alt="" width="468" height="468"/> Мустафа Голубић као добровољац у Првом балканском рату[/caption]<br/><br/>Из Првог балканског рата Голубић је изашао с чином наредника и орденом за храброст „Обилић“. У Првом светском рату био је учесник многих битака, повукао се преко Албаније и повео са собом брата Владимира Гаћиновића Војислава.<br/><br/>Владимир и Мустафа разишли су се негде 1917. године, баш поводом Видовданског атентата и суђења србијанским учесницима. Ко би се усудио да поверује да ће идеолог Видовданског атентата, Гаћиновић, стати на страну српске владе и регента Александра, а Голубић стамено бранити Аписа и србијанске организаторе атентата.<br/><br/>Смислена је претпоставка да се Голубић осветио Гаћиновићу тровањем у Фрајбургу (1917). Скоро две деценије касније Војислав, брат Владимиров, пошао је са Драгољубом Јовановићем у Шпанију, у време грађанског рата, да нађе Голубића.<br/><br/>Да му захвали за муке које је претрпео док га је преко албанских гудура пребацио на море, или да му се освети за братовљево убиство. У овој краткој приповести о Србима муслиманима и њиховом односу према свом српском народу, ово се може сматрати ретко трагичним догађајем.<br/><br/>Ова три Србина муслимана, Мухамед, Мустафа и Махмуд, пркосили су отуђеним исламизираним житељима из Стоца и Херцеговине својом јавно и чврсто испољеном српском националном свешћу.<br/><br/>У време национализовања муслимана у Босни и Херцеговини, они су се пркосно изјашњавали да су по националности Срби исламске вере. У Стоцу је било муслимана који су се изјашњавали и као Хрвати југословенски опредељени, као и Муслимана муслимански опредељених.<br/><br/>Какво шаренило једног народа у верама и тих вера у националном неразумевању.<br/><br/>Може се поуздано рећи да су Сточани Мухамед, Мустафа и Махмуд волели свој српски народ онолико колико су поштовали своју муслиманску веру.<br/><br/>А то је био један од најбољих начина решења верско-националног сукоба јужнословенских народа. Пошли су исправним правцем, без добрих пратилаца и, што је битније, без подршке оних који су били дужни да брину о Српству!<br/><blockquote>Предлог Магацин-а:<br/><br/>- <a href="http://www.magacinportal.org/2016/01/13/aliveric-tuzlak-amanet-od-djeda/" target="_blank" rel="noopener">Аливерић Тузлак: Аманет од ђеда</a><br/>- <a href="http://www.magacinportal.org/2016/01/15/omer-beg-sulejmanpasic-skopljak-srpstvu/" target="_blank" rel="noopener">Омер-бег Сулејманпашић Скопљак: Српству</a><br/>- <a href="http://www.magacinportal.org/2012/10/10/srbi-islamske-religije/" target="_blank" rel="noopener">Срби исламске религије</a><br/>- <a href="http://www.magacinportal.org/2016/03/29/selimovic-mi-muslimani-smo-vecinom-srbi/" target="_blank" rel="noopener">Селимовић: Ми муслимани смо већином Срби</a></blockquote><br/><em>Аутор: <strong>Радош Љушић</strong></em><br/><em>Извор: <a href="http://www.politika.rs/scc/clanak/305057/Muhamed-Mustafa-i-Mahmud-tri-Srbina-iz-Stoca" target="_blank" rel="noopener">Политика</a>, <a href="http://srbiubih.com/2017/09/27/muhamed-mustafa-mahmud-tri-srbina-iz-stoca/" target="_blank" rel="noopener"><strong>Срби у БиХ</strong></a></em> <br/><br/>БиХ, идентитет, ислам, патриоте, Срби, Столац<br/>http://www.magacinportal.org/2017/09/28/muhamed-mustafa-i-mahmud-tri-srbina-iz-stoca/Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7966580984343154224.post-35598746352480494042017-09-28T16:30:00.001+02:002017-09-28T16:30:53.766+02:00Пре пет векова ћирилична штампарија радила у манастиру код Новог Горажда<h2><img class="aligncenter size-medium wp-image-54879" src="http://www.magacinportal.org/wp-content/uploads/2017/09/donja-sopotnica-600x381.jpg" alt="" width="600" height="381"/>Археолошка истраживања, која су по одобрењу Републичког Завода за заштиту културно историјског и природног наслијеђа из Бања Луке, обавили стручњаци музеја „Херцеговина“ из Требиња и „Семберија“ из Бијељине, потврдила су досадашња сазнања да је прва штампарија на просторима БиХ, а друга на Балкану, која је од 1519. до 1523. године радила у порти цркве Светог Ђорђа у Доњој Сопотници код Новог Горажда,  била смјештена у тадашњим манастирским одајама.</h2><br/>Подсјећајући да археолози још од 2000-те године прате конзерватортске радове, у посљедњем рату порушене цркве у Доњој Сопотници, Милијана Окиљ, начелник Одјељења за културно историјско наслијеђе Републичког Завода за заштиту културно историјског и природног наслијеђа из Бања Луке је подсјетила да се ради о изузетном културно историјском објекту, са црквом изграђеном 1446. године, чији је задужбинар био Херцег Стефан Вукчић Косача, додавши да је припрата дограђена у 16-том, а звоник у 19-том вијеку.<br/><br/>- Ово је практично први корак у археолошком истраживању, која ће се сигурно наставити, што ће бити прилика да се открију нови остаци средњевјековног живога овдашњег манастира, изјавила је Окиљева на конференцији за штампу организованој поводом завршетка археолошких радова.<br/><br/>Она је најавила да предстоји превентивна заштита археолошких остатака, а потом и њихова конзервација.<br/><br/>Ивана Грујић, директор музеја „Херцеговина“ из Требиња, истакла је значај ових радова којима је коначно потврђена локација Горажданске штампарије у средњевјековним манастирским одајама, а Сњежана Антић, археолог музеја „Семберија“ из Бијељине бројним новинарима представила је вриједне налазе у 12 гробница и темељима остатака манстирског комплекса.<br/><br/>Парох цркве Светог Ђорђа, јереј Михајло Андрић изразио је задовољство успјешним завршетком археолошких радова, најављујући убрзане активности на обнови средњевјековне  ћирилићне штампарије, како би се 2019. године на достојан начин обиљежио јединствен јубилеј, 500 година од њеног оснивања.<br/><br/>Он је потврдио да је о овим налазима информисан и новоизабрани Митрополит дабробосански, Господин Хризостом, који очекује успјешан наставак радова.<br/><br/>Замјеник начелника општине Ново Горажде, Арсеније Мирковић, изразио је очекивања да ће се у обнову Горажданске штампарије, поред локалне заједнице, укључити надлежно министарство Владе Републике Српске, као и бројни православни вјерници, укључујући и исељене Србе у Кичинеру, у Канади, који су својим прилозима значајно помогли обнову црквеног здања у Доњој Сопотници.<br/><br/>Средњевјековну ћириличну штампарију у Доњој Сопотници основао је Божидар Горажданин, донијевши из Млетака за то вријеме најсавременију опрему, на којој су монаси 1519. године штампали Служабник (Литургију), 1521. године Псалтир и 1523. године Молитвеник.<br/><br/>Под најездом Турака штампарска опрема је након тога премјештена у Трговиште, у Румунији.<br/><blockquote>Предлог Магацин-а: <strong><a href="http://www.magacinportal.org/2016/10/18/gorazdanska-stamparija-1519-1523/">Горажданска штампарија (1519-1523)</a></strong></blockquote><br/><em>Аутор: <strong>Славко Хелета</strong></em><br/><em>Извор: <a href="http://iskra.co/kultura/arheoloska-istrazivanja-kod-novog-gorazda-prije-pet-vjekova-cirilicna-stamparija-radila-u-manastiru-u-donjoj-sopotnici/" target="_blank" rel="noopener"><strong>Искра</strong></a></em> <br/><br/>археологија, манастир Доња Сопотница, Ново Горажде, република српска, штампарија<br/>http://www.magacinportal.org/2017/09/28/pre-pet-vekova-cirilicna-stamparija-radila-u-manastiru-kod-novog-gorazda/Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7966580984343154224.post-60519141039785929502017-09-28T13:32:00.001+02:002017-09-28T13:32:26.259+02:00Душан Марић: Докле ћемо од криминалаца правити хероје, а од друштвеног шљама узоре?<p>[caption id="attachment_54876" align="aligncenter" width="460"]<img class="size-full wp-image-54876" src="http://www.magacinportal.org/wp-content/uploads/2017/09/ok-ru.jpg" alt="" width="460" height="380"/> Од стварних проблема друштва медији нам буквално окрећу главу, а величају неморал, фото: ok.ru[/caption]<br/></p><h2>Народна изрека каже „о покојницима све најлепше“. Многи у Србији су то буквално схватили. Па сваког дана у медијима гледамо и слушамо хвалоспеве о покојницима који су били криминалци, дилери дроге, убице… укратко друштвени талог, а којима родбина, пријатељи и поједини таблоиди приписују моралне врлине којих се не би постидео ни покојни патријарх Павле.</h2><br/>Данас у новинама читам о Луки Мишковићу, несрећнику који је у недељу убијен у обрачуну из ватреног оружја са полицијом. У чланку смо исцрпно обавештени да је покојникова девојка објавила „веома емотивну“ читуљу у којој пише: „Био си душа предобра за овај свет… изгубили су они који таквог човека нису упознали… био си особа на чију доброту нико није имун…поносна сам што ме је волео неко као ти… с достојанством ћу чувати успомену на тебе“. Сузе су ми кренуле.<br/><br/>Шта читаоцу преостаје већ да помисли да је у питању ретко узоран младић, права добрица? Тек на крају текста, у последњој реченици, новинар нас обавештава да је покојник од раније познат полицији и да је био осумњичен за покушај убиства, диловање дроге и насилничко понашање. Све лепше од лепшег.<br/><br/>А пре него што га је полицајац убио у самоодбрани, малтретирао је власника и госте кафане, затим је напустио кафану и вратио се са два пиштоља, пуцао у власника кафане, ранио га и учинио доживотним инвалидом. На крају је запуцао и на полицајце који су покушавали да га уразуме. Прави излив доброте. Са барутним пуњењем. И све то у згради и испред зграде Физичког факултета.<br/><br/>Да је покојник био неки фин дечко то је очигледно. А само могу да претпоставим каква је тек увиђавна душа његова девојка. Која ће успомену на ово племенито биће, што без разлога на вратима факултета пуца у друге људе, чувати „са достојанством“. Не би ме изненадило да она или неко од његових пријатеља предложи да му се испред факултета постави биста. Да млади физичари имају прави узор. А не да се замлаћују Теслом и Пупином.<br/><br/>У Србији је заживела шизофрена пракса да, после убиства неког криминалца или дилера дроге, његови суграђани о њему говоре са поштовањем. Дирљиво, са пуно саосећања. Јесте се бавио криминалом и пљачкао људе, али се увек културно јављао кад се сретнемо на улици. Јесте туђој деци продавао дрогу и мало их убијао, али је често знао да моје дете у пролазу помилује по глави. Ономад ми је чак платио пиће у кафани. Ма прави комшија, душа од човека.<br/>А онда ти исти пуни горчине питају зашто се полиција не обрачуна са криминалом. Па што да се обрачунава са теко финим и увиђавним људима?<br/><br/>Пре више месеци убијен је извесни Сале Мутави, вођа навијача Партизана. Криминалац, дилер дроге и насилник. Као директан повод за убиство медији су навели то да је наводно „бившег високог функционера ДБ“ заврнуо за 40 килограма кокаина. Обична ситница. Дрогу продао а заборавио да преда паре.<br/><br/>Полицајци који су вршили увиђај су били згранути кад је, убрзо након убиства, стигла висока функционерка МУП-а и почела да рида над телом мртвог криминалца. Као да јој је погинуо род најрођенији. Уз јадиковку о његовој доброти и ненадокнадивом губитку за Београд. Вероватно се забринула ко ће сада деци у престоници диловати дрогу?<br/><br/>А онда су кренули патетични изливи покојникових пријатеља и родбине. Извесна Бека, ваљда његова девојка, се од Салета Мутавог опростила читуљом у којој је написала да јој је драги био „краљ храбрости, части и витештва“. Српски Робин Худ. Цинизам, бесрамна дрскост, врхунска замена теза и – лудило.<br/><br/>Беки се и то учинило мало, па је додала: „Ти ниси био створен за овај прљави свет“. Зато се, ваљда, определио да продаје дрогу. Као снег белу.<br/><br/>Читајући у таблоидима писмо његове ојађене мајке како је био вредан и поштен, како је ринтао да би завршио факултет, али није могао да нађе посао (па се у доколици, између предаје два сивија, бавио продајом дроге, завођењем терора на Партизановом стадиону и премлаћивањем људи, што је цела Србија могла да гледа у директном тв преносу) сетио сам се Мире Марковић, сина Марка и „ношења гајбица“.<br/><br/>Разумем бол мајке и девојке, али у неверици сам се питао да ли су ове две жене пре него што су ово написале и уопште било када, бар на тренутак, помислиле на туђу децу коју је њихов мезимац увео у пакао дроге и преране смрти, на породице које је, продајући дрогу, уништио, на девојке и мајке које је у црно завио? Разумем њихову бол, али не разумем зашто од ње праве спрдњу са здравим разумом, исмевају и вређају све оне којима је њихов витешки јунак уништио живот. А списак није мали.<br/><br/>Најдаље су отишле битанге које воде Партизан. Фудбалери и кошаркаши тог клуба су на терен изашли са мајицама на којима је била слика Салета Мутавог!? Који је правоснажном судском пресудом осуђен на пет година затвора због диловања дроге и поседовања оружја. Тако су деци која навијају за тај клуб послали баш дирљиву поруку. Дрогирај се, дилуј дрогу и постани икона вољеног клуба.<br/><br/><strong>Живимо у друштву потпуно поремећених вредности, у којем се и најгоре убице славе као јунаци и праведници. Докле више са том шизофренијом и са тим терором шљама и полусвета над пристојним људима? Докле више са ријалитима на телевизијама са националном фреквенцијом, у којима се промовишу проституција и настраности, којима се разара српска породица, којима се праве звезде од наркомана, лопова, психопата и најобичнијих ку*ветина?</strong><br/><br/>О покојницима све најлепше, али престаните да хвалоспевима о њима правите спрдњу. Да од криминалаца који су уништавали туђе животе, који су нам децу убијали дрогом, којима је место на доживотној робији у неком рударском окну, 300 метара испод земље, правите узоре. Пожелеће нека од деце да буду то исто. И да њихове слике пуне насловне стране новина. Па ће кренути да дилују дрогу. И да тако убијају туђу децу.<br/><br/><em>Извор: <a href="https://facebookreporter.org/2017/09/28/ovo-ludilo-mora-da-se-zaustavi-dokle-cemo-od-kriminalaca-praviti-heroje-a-od-drustvenog-sljama-uzore/" target="_blank" rel="noopener"><strong>СРБски ФБРепортер</strong></a></em> <br/><br/>друштво, криминал, лицемери, неморал, ријалити, србија, Старлете<br/>http://www.magacinportal.org/2017/09/28/dusan-maric-dokle-cemo-od-kriminalaca-praviti-heroje-a-od-drustvenog-sljama-uzore/Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7966580984343154224.post-1403206315069947942017-09-27T17:55:00.001+02:002017-09-27T17:55:04.569+02:00Четник Живана Терзић: „ Ја сам са пушком изишла из Србије, хоћу са пушком и да уђем у Србију“<h2><img class="aligncenter size-medium wp-image-54865" src="http://www.magacinportal.org/wp-content/uploads/2017/09/zivka-terzic-600x465.jpg" alt="" width="600" height="465"/>Она је била учесник у четовању. У балканским ратовима је била болничарка у пољској војној болници у Ристовцу. На почетку Светског рата Живана Терзић имала је 27 година. Њен брат је погинуо у борби на Гучеву. То је у сестри, по природи ратоборној особи, пробудило жељу за осветом. Обукла је четничко одело, оставила кућу и кренула за Српском војском. </h2><br/>Отишла је на Дрину, где је Гвоздени пук Моравске дивизије водио даноноћне борбе против надирућих аустроугарских трупа.Један војник одвео је Живану команданту пука, пуковнику Гвоздену Ристановићу, коме је рекла: <strong>"Господине пуковниче, ја сам бивши четник. Желим да погинем на бојном пољу, да осветим погинулог брата. Тврдим да сам борбенија од многих војника!“</strong><br/><br/>Пуковник је жену-ратника доделио другом воду друге чете другог батаљона. Ова жена је ускоро, због храбрости испољене у борбама, задобила поштовање својих претпостављених и сабораца. Због испољене храбрости у ноћној бици на Курјачици, недалеко од реке Дрине, Живана Терзић добила је чин каплара.<br/><br/>При одступању Србске војске, у јесен 1915. године, <a href="http://www.magacinportal.org/2012/11/06/trazicemo-mi-gvozdeni-puk/" target="_blank" rel="noopener">Гвоздени пук</a> био је у заштитници у сталној борби против непријатељских војника. У познатој бици на коти 1212, код Битоља, добила је одликовање за храброст „Милош Обилић“ и чин наредника.<br/><br/>Она је предводила војнике, прва је „излетела“ на јуриш и предњачила у заузимању коте. При трећем јуришу, каплар Терзићева рањена је у стомак. Тешко рањена ратница пребачена је на опоравак у Вертекоп, а потом у Француску.<br/><br/>После три месеца одмора и опоравка, захтевала је да се врати на фронт и у борбене редове. Прегледао је војни лекар, установио да је метак остао у трбушној дупљи и да више није способна за борбу. <strong>„ Ја сам са пушком изишла из Србије, хоћу са пушком и да уђем у Србију, или ме убијте“</strong>, упорно је понављала.<br/><br/>Наравно, добила је оружје и <strong>међу првима, са члановима Врховне команде Српске војске, ушла у слободну Српску престоницу</strong>.<br/><br/><em>Извор: </em><em><span class="fwn fcg"><span class="fwb fcg" data-ft='"tn":";"'><a id="js_lw" href="https://www.facebook.com/shane.webster.7796?hc_ref=ARQZqXgpn8J9MPnlpJfy_Y9MSq1oaaLlWQ-7eKkc-O8gzWPeF7As6ABD0i2yJcImZL0&fref=nf" target="_blank" rel="noopener" data-hovercard="/ajax/hovercard/user.php?id=100012881172334&extragetparams=%7B%22hc_ref%22%3A%22ARQZqXgpn8J9MPnlpJfy_Y9MSq1oaaLlWQ-7eKkc-O8gzWPeF7As6ABD0i2yJcImZL0%22%2C%22fref%22%3A%22nf%22%7D" data-hovercard-prefer-more-content-show="1" data-hovercard-referer="ARQZqXgpn8J9MPnlpJfy_Y9MSq1oaaLlWQ-7eKkc-O8gzWPeF7As6ABD0i2yJcImZL0" aria-controls="js_lu" aria-haspopup="true" aria-describedby="js_lv"><strong>Shane Webster</strong></a></span></span></em> <br/><br/>велики рат, Живана Терзић, српство, Хероина, четници<br/>http://www.magacinportal.org/2017/09/27/cetnik-zivana-terzic-ja-sam-sa-puskom-izisla-iz-srbije-hocu-sa-puskom-i-da-udjem-u-srbiju/Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7966580984343154224.post-68405562353430165452017-09-27T16:27:00.001+02:002017-09-27T16:27:58.551+02:00Зашто ће ДНК свих Срба чувати полиција?<div class="b-article__lead"><br/><h2><img class="aligncenter size-medium wp-image-13782" src="http://www.magacinportal.org/wp-content/uploads/2014/01/dnk-600x322.jpg" alt="" width="600" height="322"/>ДНК регистар се тиче веома интимних података јер представља неку врсту будућег дневника. Он говори не само о томе шта вам се дешавало на здравственом плану, него и шта ће вам се потенцијално дешавати.</h2><br/>Да ће базе ДНК података постати изузетно тражена роба дефинитивно је било јасно када је Комитет Представничког дома Конгреса САД крајем марта одобрио предлог закона према којем би предузећа имала право да од запослених захтевају да поднесу резултате ДНК анализе.<br/><br/></div><br/>Они који се томе не би подвргли то би платили и буквално — знатно већим трошковима здравственог осигурања. Онима пак код којих би генетска анализа утврдила повећани ризик од обољења, постали би терет за компанију, па им уговори о раду не би били продужавани. На то су ужаснуто реаговали амерички и европски генетичари.<br/><div class="b-article__text"><br/><br/>Ових дана у Скупштину Србије стигао је предлог закона о националном ДНК регистру, за који домаћи генетичари нису имали шта похвално да кажу. Своје примедбе исказали су још пре годину дана у јавној расправи о нацрту закона, али то, очигледно, нико није хтео да чује.<br/><br/>[caption id="attachment_54869" align="aligncenter" width="600"]<img class="size-medium wp-image-54869" src="http://www.magacinportal.org/wp-content/uploads/2017/09/dnk-ilustracija-600x356.jpg" alt="" width="600" height="356"/> Стручњаци процењују да ће хаковање генома вредније од хаковања банке[/caption]<br/><br/>Од како је 1980. године први пут успешно коришћен у истрагама о криминалним делима, ДНК је постао важан алат за идентификацију криминалаца. Савет Европе јуна 1997. године усвојио је Резолуцију о размени резултата ДНК анализа и позвао земље-чланице ЕУ да успоставе заједничку националну ДНК базу података.<br/><br/>Према подацима Интерпола, већ 2003. године у Европи је 26 земаља имало оперативне ДНК базе података. Дакле било је довољно узора да се напише квалитетан текст. На питање да ли наш предлог закона одудара од таквих позитивних примера, повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић одговара потврдно.<br/><br/>„<strong>Наравно да постоји разлика у односу на остале државе, зато ја и упозоравам</strong>“, каже за Спутњик Шабић, који је на недостатке указао још новембра прошле године током јавне расправе о нацрту закона. Пошто на то нико није реаговао, он је ових дана, када је закон ушао у скупштинску процедуру, председницима неколико скупштинских одбора упутио писма.<br/><br/>„<strong>Анализа ДНК, односно биолошког материјала представља најинвазивније задирање у приватност и њом се може открити огроман број података о личности, укључујући и оне из категорије најосетљивијих</strong>“, подсетио је Шабић.<br/><br/>Он је укратко објаснио да би закон требало јасно и прецизно да дефинише круг лица за које је таква обрада података оправдана, као и рокове чувања прикупљених података. Предложени пропис не прецизира ни услове под којима се подаци уписују у регистар, користе и бришу из њега. Уз то не прави се ни разлика између обраде података о лицима која су осумњичена за извршење неког кривичног дела или против којих се води кривични поступак, са једне стране, и лица која су оштећена, односно жртве, са друге стране.<br/><br/>Нема ни утврђених рокова чувања података у националном ДНК регистру, а ни ту се не прави никаква разлика између лица која су осумњичена, окривљена, правоснажно осуђена или правоснажно ослобођена.<br/><br/>Другим речима, сви су или сви смо у истом кошу.<br/><br/>Шеф ДНК лабораторије Института за судски медицину у Београду, проф. др Оливер Стојковић за Спутњик каже кратко и јасно: „<strong>Предложени закон је лош</strong>.“<br/><br/>И Стојковић подсећа на јавну расправу у којој су учествовали и представници шест лабораторија које се баве форензичко-генетичким анализама.<br/><br/>„<strong>Са изузетком МУП-а, колеге из пет других лабораторија, међу којима са Медицинског, Биолошког факултета, из БИА, имали су значајне примедбе на тај нацрт закона које су формулисали и послали не само предлагачу, него и Друштву судија Србије, Удружењу тужилаца, Шабићевој канцеларији… Већина њих је одговорила да су све наше примедбе на месту.</strong>“<br/><br/>Тај професор генетике на Медицинском факултету каже да такав закон практично у потпуности укида све оно што као пракса судско-медицинске генетике у нашој земљи постоји од 1990. године.<br/><br/>Он напомиње да се ДНК регистар тиче веома интимних података јер ДНК представља неку врсту будућег дневника. Он говори не само о томе шта вам се дешавало на здравственом плану, него и шта ће вам се потенцијално дешавати. Зато би, сматра он, у нашој земљи било боље да се таква база поверава неким научним или универзитетским установама, а не МУП-у јер иза софистициране технологије лежи озбиљна наука.<br/><p class="marker-quote1">„<strong>Нисам сигуран да је функционално, у оваквом правном устројству какво је код нас, да установа која вас хапси, такође држи и податке о вашем ДНК профилу, да иста та установа ради анализе за вашу идентификацију и потом то презентује на суду. Остаје још само да вас та иста установа и осуди</strong>“, сликовит је шеф ДНК лабораторије Института за судски медицину.<br/><br/></p><br/><br/><br/>[caption id="attachment_35276" align="aligncenter" width="600"]<img class="size-medium wp-image-35276" src="http://www.magacinportal.org/wp-content/uploads/2015/04/DNK-manipulacija-600x351.jpg" alt="" width="600" height="351"/> Фото: vestinet.rs[/caption]<br/><br/><div class="b-article__text"><br/><br/>Не постоји, каже, ниједан члан у предложеном закону који спречава злоупотребу. Практично, нема могућности некаквог надзора. Само људи које МУП одреди имају право да уђу у банку података и ви практично немате никакву контролу над тиме, објашњава Стојковић.<br/><br/>И он, као и Шабић, указује на то да предложена решења не праве разлику између кривца и жртве.<br/><br/>„<strong>Уколико се ваш ДНК профил по неком основу нађе у бази података, ако сте рецимо сведок, или оштећени у неком предмету, ваш ДНК профил ће заувек ту и остати. Не постоје механизми за уклањање нечијег ДНК профила из регистра</strong>“, указује Стојковић.<br/><p class="marker-quote1">Он подсећа да је Србија још 2004. године први пут сачинила нацрт закона о националном ДНК регистру где су решења била много боља него ова сада и да је од Европске комисије он добио изузетно позитивне оцене. Али до усвајања закона није дошло, јер, према оцени Стојковића, некоме није одговарало да ДНК регистар буде смештен на Универзитету како је тај нацрт предвиђао.</p><br/>„<strong>У том тренутку полиција није имала своју ДНК лабораторију и по мом осећају, практично се одуговлачило са доношењем тог закона док се полицијска лабораторија не опреми</strong>“, каже Стојковић за Спутњик.<br/><br/>Он напомиње да је само лабораторија МУП-а купила сертификат 17025, који нема ниједна друга лабораторија у нашој земљи. Реч је о сертификату који је релативно скуп, кошта око 10.000 евра, напомиње он. То је један од разлога што га друге лабораторије, поготово универзитетске, немају. Други је што те лабораторије имају развијене системе за контролу квалитета и нису мислиле да им је он неопходан.<br/><br/>У предлог новог закона је, међутим, уграђена обавеза поседовања тог сертификата, што ће, према Стојковићевим речима, када ступи на снагу аутоматски довести до затварања лабораторија на Медицинском, Биолошком факултету, у БИА, у Новом Саду на Институту за судску медицину.<br/><br/>На питање да ли то значи да нећемо имати другу референтну лабораторију у случају потребе за додатном анализом, он одговара потврдно. Уз то додаје да је то супротно нашем Закону о кривичном поступку, који прецизира да је сваки вештак који ради анализу дужан да један део материјала издвоји и сачува да би се касније обавило друго вештачење.<br/><br/><em>Извор: <a href="http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/drugi-pisu/zasto-ce-dnk-svih-srba-cuvati-policija/" target="_blank" rel="noopener"><strong>Фонд Стратешке Културе</strong></a></em><br/><br/></div><br/></div> <br/><br/>днк, ДНК регистар, друштво, манипулација, Полиција, србија<br/>http://www.magacinportal.org/2017/09/27/zasto-ce-dnk-svih-srba-cuvati-policija/Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7966580984343154224.post-91577741792782681002017-09-26T17:51:00.001+02:002017-09-26T17:51:26.682+02:00Како смо освајали бели свет: Кнез Арсен у паклу Вијетнама<h2><img class="aligncenter size-medium wp-image-54851" src="http://www.magacinportal.org/wp-content/uploads/2017/09/arsen-karadjordjevic-600x336.jpg" alt="" width="600" height="336"/>Мало је познато да се наш човек истакао у бици за коју се сматра да је једна од најлегендарнијих које је војевала француска Легија странаца.</h2><br/>Свега шест месеци по оснивању, јуна 1884. године, Тујен Кванг, најзападније француско утврђење у Тонкину (Вијетнам), стотинак километара северозападно од Ханоја, било је знатно ослабљено. Изложено сталним нападима фанатичних кинеских плаћеника, познатих као Црне заставе, без редовног снабдевања, без појачања, људство је готово клонуло. Маларија је узимала данак, сваког дана неко би испао из строја. Како и не би, када је утврђење било сазидано на самој обали реке, са три стране окружено планинама. Густо пошумљеним, погодним за кинеске стрелце, који су посаду утврде имали на длану. И то су користили. Међу Французима је тог новембра почело да се шушка о последњем нападу, који би им прекратио муке. Командант је сваког дана очекивао најављено појачање, али је и њему било јасно да ће помоћ вероватно стићи прекасно. Ако и стигне.<br/><br/>У ишчекивању, на бедеме су извели све што је било способно да носи пушку и бори се. Чак и оне лакше рањене. Негде у даљини зачуло се пушкарање. Легионари су чекали. Одједном, из шуме се зачула позната песма.  „Ле боден”. Откуд марш Легије странаца, када су тамо Кинези? Док су браниоци извиривали из заклона, чело колоне изашло је на чистину. То Легија маршира, уз песму, у свом спором ритму. Дуго очекивано појачање. Смена.<br/><br/>Када су легионари умарширали у утврђење, њихов командант, мајор Марк Домин,  објаснио је да су на путу упали у заседу Црних застава. Под борбом су се пробили, и то је оно пушкарање које се чуло. Свеједно, дошли су да замене посаду утврђења. Међу легионарима и један Србин. Двадесетпетогодишњи унук Карађорђев, Арсен Карађорђевић. Годину дана раније ступио је у Легију и већ се обрео у експедиционом корпусу у Вијетнаму.<br/><h3>Опасни тунели</h3><br/><img class="alignleft size-large wp-image-54852" src="http://www.magacinportal.org/wp-content/uploads/2017/09/arsen-i-odlikovanje-474x445.png" alt="" width="474" height="445"/>Док су се распоређивали по тврђави, неко је припуцао с оближњих брда. Један војник је пао, а Арсен је полако почео да схвата речи генерала Франсоа Де Негријеа, који је легионарима одржао говор одмах по искрцавању у Вијетнам:<br/><br/>„Ви сте легионари, војници којима је смрт суђена. Ја вас шаљем тамо где ћете умрети.”<br/><br/>Док је исцрпљена посада напуштала утврђење, замена се постројавала. Четири стотине легионара и око 150 тонкиншких стрелаца. Насупрот њима око 12.000 Кинеза, углавном из Црних застава. Командант је прокрстарио цело утврђење, завукао се и у последњу рупчагу. Унутар четвороугаоне тврђавице – касарне, језерце и мало узвишење у облику главе шећера. Служило је као осматрачница. При обиласку, пришао је Арсен и затражио реч. Предложио је да се на 300 метара удаљености направи утврђени положај, који ће он да запоседне с легионарима. Ако загусти, лако ће да га напусте и придруже се главнини. Убрзо се Арсен заједно са саборцима нашао на послу подизања мале предстраже. Кинези нису мировали, па су грађевинци мало копали и зидали, а мало више пуцали.<br/><br/>Мајор Домин послао је гласнике до команде. Ови су се убрзо вратили, нису могли да се пробију. Кинези су били иза сваког дрвета. Команданту је остало једино да прогласи опсадно стање.<br/><blockquote><strong>Најодкликованији Србин</strong><br/><br/><strong>Арсеније Карађорђевић рођен је 1895. године у Темишвару, у браку кнеза Александра и кнегиње Персиде. Млађи брат потоњег краља Петра школовао се у Паризу, да би после војевања у Легији странаца у Петрограду завршио војну школу и ступио у руску војску као коњички потпоручник. Служио је у елитном Каваљергардијском пуку „Њеног величанства господарице императорке Марије Фјодоровне”. Арсен се 1892. године оженио једном од најпознатијих престоничких лепотица, Аурором Павловном Демидов. Брачни пар следеће године добија сина Павла, будућег кнеза намесника Краљевине Југославије. Ипак, већ 1895. године се разводе, а Павла поверавају на чување и старање стрицу Петру.</strong><br/><strong><br/>Изашао је на глас као славан мегданџија, а вероватно никада нико није више пута излазио на двобој, по неким изворима чак 44 пута. У Руско-јапанском рату 1905. године командује коњичким пуком, и после исказане велике храбрости, бива унапређен у чин генерала. Одликован је највишим одликовањем, Златном сабљом.</strong><br/><br/>Враћа се у Србију и учествује у Првом и Другом балканском рату. Командује коњичком дивизијом, увек у првим редовима. Постао је толико омиљен у народу да се причало како му је краљ Петар рекао да се склони. Вратио се у Русију, где је учествовао у борбама, у царској војсци.<br/><br/>После Октобарске револуција хапсе га бољшевици. Суде му, али га и ослобађају. Одлази у Париз, где је провео остатак живота. Умро је 19. октобра 1938. године. До дана данашњег је остао најодликованији официр у српској војсци. А међу силним одликовањима налази се и споменица зарађена у Тонкину.</blockquote><br/>Црне заставе повремено би напале. Арсену је деловало као да их испробавају, чачкају, траже слаба места у одбрани. И тако данима и недељама. Командант је претпоставио да Кинези покушавају да их извуку из тврђаве. Легионари су добили наређење да чекају. Коначно, дочекали су велики, општи напад. Кинези су запалили неко село у близини, да осветле терен и нагрнули. Арсенова предстража с муком је одолевала. Одбијали су јуриш за јуришем. Лешеви су се гомилали, док су легионари били црни од барута. Кинези су се повукли.<br/><br/>Опет дани испуњени повременим пушкарањем. Тада је Арсен приметио да на ободу шуме кинески војници буквално нестају испод земље. Копају ровове ка предстражи, нема сумње. Само је питање дана када ће да их дигну све у ваздух. Затражио је дозволу да напусти положај и повуче се у тврђаву. Убрзо су његови саборци појачали одбрану тврђаве. На несрећу, мине постављене у предстражи нису експлодирале, па су сада Кинези имали добар почетни положај за напад.<br/><br/>Круг се још више сужавао. Домин је поставио двадесетак најбољих стрелаца на осматрачнице, само с једним задатком. Како неки Кинез провири из заклона, нека га гађају. Ови снајперисти убијали су десетак непријатеља дневно.<br/><br/>Како се Арсен већ суочио с копачима, то је био задужен да осматра будуће сличне кинеске подухвате. А њих је било. Брда земље на ободу шуме расла су из дана у дан, копали су из све снаге. Досетио се и уз помоћ неколицине инжењераца који су се затекли у утврђењу, кренуо Кинезима у сусрет. Испод земље. Копали су противровове и тунеле. Убрзо су дошли толико близу да је ударац пијука у земљани зид отворио рупу, иза које су извирили противници. Дошло је до обрачуна револверима под земљом. Арсен и легионари успели су да изађу.<br/><br/>Решили су да потопе тунеле, да се непријатељи подаве као пацови. Усред посла, док су довлачили црева, одјекнула је експлозија. Кинези су дигли први тунел у ваздух. Био је врло близу зида, али су француски тунели ублажили удар. Експлозија је означила почетак још једног напада. Легионари су га тешком муком одбили. Следећа експлозија била је знатно јача. Однела је део зида. Камење је летело на све стране. Убрзо се на отвору завијорила црна застава. То је потрајало свега неколико секунди. Зачуо се урлик:<br/>„На оружје!”<br/><h3>Четири сенке у ноћи</h3><br/><img class="alignright size-medium wp-image-54853" src="http://www.magacinportal.org/wp-content/uploads/2017/09/arsen-legija-347x550.png" alt="" width="347" height="550"/>Барјактар се срушио, погођен. Легионари су хитали да запуше рупу. Својим телима. Ту групу водио је Арсен Карађорђевић, пошто је официр погинуо. Заузели су положај и ураганском ватром засипали Кинезе. Чинило се да их има бесконачно много, право море које прети да их прогута. Свеједно, пуцали су док се цеви нису усијале. Арсен је између два пуцња бацао поглед ка подножју зида. Тамо су други легионари ашовима, рукама, чиме год, покушавали да набаце земљу и камење и запуше рупу. Онда се око опет враћа на мушицу нишана. Још један Кинез пада. Тамо притрчава још један. Мртав је пре него што се срушио на земљу. Један од нападача прикрада се са стране. Нишани. Легионар Арсен га не види. Одјекује пуцањ. Кинез пада. Карађорђевић се осврће, док му саборац одмахује. Цев његове пушке се пуши.<br/><br/>Ови доле затрпавају, зид се полако диже. Арсенови легионари сламају јуриш за јуришем. Оружје полако заказује од силне пуцњаве. Меци се заглављују, цеви су усијане. Кинези су све ближе. Арсен командује да се ваде ножеви.<br/><br/>Шачица легионара стала је испред зида, сви с ножевима у рукама. Сечива светлуцају на сунцу. Кинези су за тренутак устукнули. Онај тренутак који је Арсен и чекао. Потрчао је први, стуштио се ка најближем непријатељу. Саборци су га у стопу пратили. Кинез је пао. Арсен је махнито задавао ударце лево и десно, где год да је стигао. Сечиво је тражило живо месо, и налазило га. Видео је како неки огроман Рус хвата Кинеза и баца га подалеко, као да је крпена лутка. Легионари су растурили редове непријатеља. Ножеви су се ломили, заглављивали се у телима. Кад нема сечива, има чизама. Кинези су пуцали, али Арсена и легионаре као да није хтело зрно. Насртали су као бесни, све док Црне заставе нису схватиле да им је боље да се повуку. Пролаз је био готово затворен. Камењем, али и планином лешева. За дивно чудо, пао је само један из Арсенове групице, и то када су се повлачили иза зида. Погодио га је стрелац из даљине. Остали су били изранављени, крвави, али живи.<br/><br/>Тек на прозивци схватили су да недостаје још један легионар. Што је најгоре, није било ни његовог тела. Неко се сетио да је он био на делу зида који је одлетео у ваздух. Изгледа да га је експлозија одбацила на ничију земљу. Осматрачи су убрзо јавили да виде униформу на земљи, баш пред кинеским рововима. Каплар Белин тражио је три добровољца, да извуку тело саборца.<br/><br/>Чим је пала ноћ, четири сенке су испузале иза зида. Каплар напред, за њим тројица легионара. Арсен међу њима. Пузали су полако, центиметар по центиметар. Наоружани само пиштољима и ножевима, нису смели да направе никакав шум. Кинези би повремено бацали упаљене бакље на чистину. Нису једном морали да мењају правац, када би право испред њих пао сноп прућа у пламену. Прибили би се уз земљу, очекујући да чују пуцњаву. Ништа. Нису их приметили. Настављају даље.<br/><h3>„Ле боден” за победу</h3><br/>Миц по миц, и каплар је видео униформу Легије. Сакупили су се око тела саборца. Оно до тада је још било лако, сада су са собом вукли и тело. Везали су га конопцем, па отпузали ка положају. Опет их је послужила срећа. Кинески осматрачи нису се огласили. Онда су несрећног легионара једноставно довукли. И опет су сви били на броју, живи и мртви.<br/><br/>Првих је бивало све мање. Напади су се ређали дан за даном, понекад и више пута. И увек по истом обрасцу. Прво експлозија, онда талас урлајућих Кинеза. Лете бомбе, ћупови пуњени барутом. Легионари пуцају, бране се како год умеју. На крају, на главе нападача сручују се ашови. Ови беже. Убрзо је уследила и катастрофа невиђених размера. Једна граната из кинеског топа пала је право на бурад с вином.<br/><br/>До краја фебруара, свима је било јасно да ће Тујен Кванг бити прегажен. Само 180 пушака било је исправно. Готово половина легионара избачена из строја, што мртва, што тешко рањена. Зид добрано уништен експлозијама. Тражили су појачање, неколико курира је отишло, али се ниједан није вратио. И Арсен је био сигуран да ће оставити кости у Вијетнаму.<br/><br/>Био је 2. март 1885. године када су легионари чули пуцњаву. Прво у даљини. Понадали су се да стиже појачање. Онда су Кинези осули паљбу као никада до тада. Нико није могао да промоли главу иза зида. То је то, спремају се за напад који ће све да оконча. Само, спремили су се и они. Ко није имао пушку, имао је нож. Ко није имао нож, ту је ашов. Ако нема ашова, ту су руке и зуби. Само нема предаје.<br/>Ноћ је протекла прилично мирно. Понеки пуцањ. Сви су убеђени да ће јуриш да уследи колико ујутру. И сви су спремни. Чим је свануло, извиђачи су јавили да се нешто чудно дешава у околини. Тачније, ништа се не дешава. Кинези су подигли опсаду и отишли. Пуцњавом су прикривали своје намере. Мора да оно појачање ипак стиже.<br/><br/>Заиста, убрзо се појавила француска војска.<br/><br/>Официри који су предњачили описивали су прилаз Тујен Квангу као сам пакао. Лешеви на све стране, земља изрована, смрди на крв и на смрт. Били су сигурни да нико у утврђењу није преживео. А онда, када су се примакли утврђењу, врата су се отворила. Иступили су трубач и добошар. Крвави, завијених глава, али су свирали. „Ле боден”. За њима, марширају сви преживели. Мање од две стотине. У најбољим униформама које су могли да нађу, а нико без ране. Међу њима и Арсен Карађорђевић, завијене главе. И готово да ни сами не верују да су живи. Али марширају. Као што каже изрека у Легији:<br/><br/>„<strong>Марширај или умри!</strong>” Арсен је марширао.<br/><div><em>Аутор: <strong>Немања Баћковић</strong></em></div><br/><div><em>Илустратор: <strong>Дарко Гркинић</strong></em><br/><em>Извор: <a href="http://politikin-zabavnik.rs/public/posts/knez-arsen-u-paklu-vijetnama" target="_blank" rel="noopener"><strong>Политикин забавник</strong></a></em></div> <br/><br/>Арсен Карађорђевић, занимљивости, легија странаца, србија<br/>http://www.magacinportal.org/2017/09/26/kako-smo-osvajali-beli-svet-knez-arsen-u-paklu-vijetnama/Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7966580984343154224.post-73551842655568131772017-09-26T16:24:00.001+02:002017-09-26T16:24:11.126+02:00Гробови српских ратника на Кајмакчалану зарасли у коров<p>[caption id="attachment_54859" align="aligncenter" width="600"]<img class="size-medium wp-image-54859" src="http://www.magacinportal.org/wp-content/uploads/2017/09/800x600_skocivir-grob-04-udruzenje-k-p-600x450.jpg" alt="" width="600" height="450"/> Гробови на Кајмакчалану; фото: Удружење "Коста Пећанац"[/caption]<br/></p><h2>За шест дана колико су боравили на Кајмакчалану у Македонији, чланови куршумлијског Удружења “Коста Пећанац” и Удружења “Кајмакчалан” из Београда очистили су и средили на десетине запуштених српских гробаља погинулих војника у Првом светском рату у атару села Скочивир, Трново, Добровени, Живоино.</h2><br/>Миле Копривица, председник куршумлијског Удружења и један од иницијатора акције, тврди да су српска гробља на Кајмакчалану расута на преко 90 локација, а да се на овом простору још могу пронаћи неоткривени гробови зарасли у трње и коров.<br/><br/>И сам потомак славних предака, Копривица истиче да је на највећем гробљу настрадалих Срба у селу Скочивир, где има око 500 гробова, пронашао претка Тодора Р. Копривицу пореклом из села Вукојевац у куршумлијској општини.<br/><blockquote>Након сто година, запалио сам свећу и одржао помен свом претку који је живот изгубио као поднаредник II пешадијског пука Књаз Михајло. Пронашао сам и гроб још једног земљака, извесног Вукојице Аздејковића из села Ђуревац код Прокупља. Војници који су се овде борили и изгинули, били су из свих крајева Србије – каже Копривица.</blockquote><br/>Он истиче да је очишћено на десетине локација, али да је то тек један део гробаља на којима почивају кости јунака која су годинама заборављена од свих.<br/><br/>[caption id="attachment_54860" align="aligncenter" width="500"]<img class="size-full wp-image-54860" src="http://www.magacinportal.org/wp-content/uploads/2017/09/1280x0_ciscenje-groblja-01.jpg" alt="" width="500" height="375"/> Чишћење гробља; фото: Удружење "Коста Пежанац"[/caption]<br/><br/>Копривица додаје и да је крајње време да се спроведе једна организована акција на Кајмакчалану, где ће се пописати сва гробља, пронаћи и уредити сваки споменик како би се бар мало одужити нашим славним прецима.<br/><br/>[caption id="attachment_54861" align="alignleft" width="319"]<img class="size-full wp-image-54861" src="http://www.magacinportal.org/wp-content/uploads/2017/09/320x0_Clanovi-Udruzenja-Kosta-Pecanac-na-Kajmakcalanu-03.jpg" alt="" width="319" height="246"/> Фото: Удружење "Коста Пећанац"[/caption]<br/><br/>Иначе, у пробијању Солунског фронта, једну од најкрвавијих, најпресуднијих и најславнијих битака, у јесен 1916. године, српска војска водила је на Кајмачкалану, у данашњој Македонији, где је за 19 дана, борећи се прса у прса, за слободу отаџбине пало на хиљаде српских јунака.<br/><br/>Сви они сахрањивани су док су борбе још трајале, одмах уз линију фронта, на импровизованим гробљима, у портама цркава и по врлетима ове планине.<br/><br/>[caption id="attachment_54862" align="aligncenter" width="600"]<img class="size-medium wp-image-54862" src="http://www.magacinportal.org/wp-content/uploads/2017/09/800x0_Selo-Dobroveni-srpsko-vojnicko-groblje-02-600x450.jpg" alt="" width="600" height="450"/> Очишћено; фото: Удружење "Коста Пећанац"[/caption]<br/><br/><em>Извор: <a href="https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Grobovi-srpskih-ratnika-na-Kajmakcalanu-zarasli-u-korov.sr.html" target="_blank" rel="noopener"><strong>Јужне вести</strong></a></em> <br/><br/>велики рат, војничко гробље, Кајмакчалан, удружење Коста Пећанац<br/>http://www.magacinportal.org/2017/09/26/grobovi-srpskih-ratnika-na-kajmakcalanu-zarasli-u-korov/Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7966580984343154224.post-49277522758615913722017-09-26T15:37:00.001+02:002017-09-26T15:37:22.519+02:00Драган Лазић: Приштевачки корзо...<h2><img class="aligncenter size-medium wp-image-54856" src="http://www.magacinportal.org/wp-content/uploads/2017/09/pristevacki-korzo-600x412.jpg" alt="" width="600" height="412"/></h2><br/><h2>...Било је то чудо једно... невиђено... корзое су имала сва места... било је то време, у коме је, по културолошком и социолошком профилу уцесника, корзо потпуно одговарало сврси свог постојања и васпостављања...</h2><br/><br/>...Уједначеном брзином, ногу пред ногу, текла је, у круг, река људи... различитих... а, само у једном спојени... у приштевачком корзоу...<br/><br/>...Шпалир у мимоходу...помешани... неколико генерација... од Градске кафане "Авала"... па до хотела "Косовски Божур"... по улици, која раније није била затворена за саобрацај, а, касније су је затварали од 18 па до 22... корзо је трајао од 18 па до 21 сат... и онда се полако осипао... да би остали најупорнији...<br/><br/>...Дуж корзоа, сва стабла дрвећа и стубови уличне расвете, били су запосети бy различитих друштава... свако је имао своје место дуж корзоа... или дрво или бандеру у главној улици... било је незамисливо да неко неком узурпира место... тога се чак ни ја не сећам...<br/><br/>...Раније, Албанци који нису из Приштине, или они, који су корзо игнорисали из неког самоњимазнаног разлога, шетали су оним делом тротоара од бившег "Јединства"... хотела "Косовски Божур"... значи оним делом између улица "Моше Пијаде"... и учице "Аце Маровица"...<br/><br/>...Неписани закони, унутрашња организација и устројсво корзоа, деловали су савршено... организам један, велики, вишећелијски... и ми у њему... делићи... са јасно дефинисаним обавезама... да се лагано вртимо у круг или да стојимо на свом месту, које нам је додељено, неком унутрашњом организацијом, нама непознатом и нејасном... али функционалном...<br/><br/>...Свега је било на корзоу... упознавања, полазака, раскида, венчања, развода... ту је све почињало и завршавало се... и Латино серије... и Шведски акциони...<br/><br/>...Овако је то, најчешће, изгледало... ти са друштвом стојиш испред свог дрвета... а, девојка којој си симпатија шета корзоом, са другарицом, најчешће, пролази поред тебе сваких 15-так минута... и онда погледи... са обе стране... другарица процењује оправданост и сврсисходнос окретања још неколико кругова, пред почетак проводаџисања...<br/><br/>...после неколико дана, бесомучног вртења у круг... где је несвестица загарантована, сачињава се "студија изводљивости" пажљиво се планира сваки корак, уговара се сусрет, а све преко посредника... нормално, под будним оком другарице, као незаобилазног заштитног фактора у поласцима тадашњим и раскидима... и разговор код биоскопа "Вллазними" у паркићу... па, ако постоје обостране симпатије... корзо уписује још једну рецку... пар почиње да шета заједно, можда, још пар дана, уз другарицу... Божемој... да се не опусте претерано... како је то било лепо ...и невино и чисто...!!!<br/><br/>...Проналажење пријатеља на корзоу било је врло просто... већина нас је знала, где ко стоји... и право под његово дрво... ту промашаја није било... ако неко, далекобило није изашао... а, могла је да га спречи само нека болештина тешка и заразна... испод "јектике" ништа... нема оправдања... или одвођење у војску, бy војне полиције, са све лисицама на рукама, због неодазивања на позив...<br/><br/>...Ови старији од нас... имали су "мирнија" дрвца, тј. места... према хотелу "Божур"... сећам се, дрво преко пута "Божура"... а ту Приштевачка елита: Каћа Џудовић, Зорица Димитријевић, Мима Денић, Маца... Неша Влаховић, браћа Рок и Зеф, Браца Крњић... пуно њих... имао сам привилегију, велику, да будем, као млад, неколико пута, испод тог дрвета у том друштву... ту се градио и стицао статус... било је то време... !!!<br/><br/>...а, ми, млађи, испред "Комитета"... где је кувало, као у гротлу... моје друштво окупљало се испред прве бандере, испред "Комитета"... једно од најлепших места, уффффф, што смо били поносни... поред нас, прво дрво... Гимназијалци, '56. годиште... Жоља, Лелица, Влада, Ксенија, Биби, Мики Симоновић, Љиља... испод "жалосне врбе" старији гимназијалци... Влада Марић, Ферид - Феђа Љосхи, Ћема, Иким, Бобс Тадић... пуно њих... нека ми опросте што их све не поменух... па, ко бих их се свих сетио... калабал'к...<br/><br/>...зато смо овде, на месту, на ком' се сећања освежавају и оживљавају... ајде да заједно реконструишемо наш корзо, да му удахнемо живот... и да се, макар још једном, њиме прошетамо... шетам се ја тим корзоом често... али сам... па ми је нешто бљак... са вама ми је лепше... са вама у ♥ ...<br/><h3 style="text-align: center;">...И никад никог као њу...</h3><br/><p style="text-align: center;">И никад никог као њу...<br/>...и никад, никог не вољах тако силно и нежно;<br/>...и никад ме помен имена нечијег,<br/>није испуњавао таквим усхићењем и миљем;<br/>...и одзвањао у ♥, тако лепо и питко,<br/>на сам помен имена њеног...<br/>...и никад не преболех одвајање од ње,<br/>макар то било и на један трен,<br/>одмах ми је фалила, недостајала;<br/>...и туговах дуго, болујући без ње,<br/>без и мало жеље да је прездравим...<br/>...и никад нико, није у мени будио оно,<br/>што она у мени буђаше...<br/>љубав, страст, тугу, осмех и бол;<br/>...све је то она носила у себи;<br/>и све је то она са мном делила...<br/>...и колико год се ти, безимени створови,<br/>чијег се самог помена имена, стидим и срамим,<br/>трудили да нас одвоје, да нас одљубе, да је не волим,<br/>све сам је више волео и желео;<br/>...и све чежњивије погледавао у њеном правцу...<br/>...и никад, никог нећу волети тако силно и нежно;<br/>...и никад ме помен нечијег имена,<br/>неће испуњавати таквим усхићењем и миљем;<br/>...и одзвањати у ♥, тако лепо и питко,<br/>на сам помен имена њеног...</p><br/><p style="text-align: center;">...и никад никог као њу...</p> <br/><br/>Драган Лазић, косово, култура, метохија, приштина, србија<br/>http://www.magacinportal.org/2017/09/26/dragan-lazic-pristevacki-korzo/Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7966580984343154224.post-22743962761901015462017-09-26T14:51:00.001+02:002017-09-26T14:51:19.212+02:00Милан Ружић: Скот, опет<p>[caption id="attachment_53475" align="aligncenter" width="600"]<img class="size-medium wp-image-53475" src="http://www.magacinportal.org/wp-content/uploads/2017/04/kajl-skot-600x395.jpg" alt="" width="600" height="395"/> Амбасадор Скот (Фото: Новости)[/caption]<br/></p><h2>Што више желим да избегнем Кајла Скота, он ми све више скаче под оловку и сам се убацује у редове које пишем. Ево пре неки дан је обишао школу „Бранко Пешић“ у Земуну, коју похађа 47 деце избеглица, и поручио да је ово за њих крај дугачког пута рекавши да ће они постати Срби. Изразио је жаљење што су они прешли тако дугачак пут и тешка времена!</h2><br/>Не знам како ти успева, Скоте, да будеш толики лицемер? Радиш за државу која је, својим поступцима, и то свесним, те избеглице и протерала из њихових домова. Ко си ти, Скоте, да одређујеш да ли је Србија за људе из Авганистана, Сирије и Пакистана „крај дугачког пута“? Ко те је уопште и позвао у школу да ти видиш да ли су се та деца интегрисала и да ли напредују са учењем језика? Није ти довољно, Скоте, то што си амерички амбасадор у Србији, већ се измећеш и у просветне инспекторе? Немој, бедно је то плаћен посао у Србији. Не могу да верујем ни у то да се ти овде тако лагодно осећаш и делујеш, а ако је иједна земља Србији, па и свету, донела патњу, то је она твоја!<br/><br/>Како то да ти, Скоте, имаш право да одлучујеш ко ће постати Србин? Има ли наш амбасадор у Америци право да каже ко ће постати Американац? Имају ли избеглице у Америци права као у Србији? Није ли твој председник, Скоте, онај који је забранио тим људима улазак у вашу земљу? Изражаваш жаљење што су та деца прошла кроз тежак период и прешла тако дуг пут, а Америка им је та времена донела, као што их је и на тај пут упутила! Имаш ли, Скоте, бар трунку гриже савести или стида када тако нешто причаш? Пробудиш ли се икада ноћу, Скоте, и помислиш како то да сте бомбардовали ову земљу која је према теби боља и попустљивија него према осталим амбасадорима, а и према својим становницима? Верујем, Скоте, да су те љутили и интервјуи са Путином на нашој националној телевизији! Сигуран сам да би ти, Скоте, на сваку моју реч имао одговор, али би сваки од њих био сувишан и написан од стране оних који ти и иначе пишу шта ћеш рећи! Како се осећаш, Скоте, што увек мораш рећи оно што ти се каже, а не оно што мислиш?<br/><br/>Знао сам да америчке амбасаде раде свашта по Балкану, али до скоро нисте одређивали ко ће бити Србин, а ко не! До сада сте искључиво имали улогу у томе који ће Србин бити осуђен или убијен хуманитарним бомбама! То не говорим тек онако, већ постоји историја која сведочи о томе.<br/><br/>Врхунац лицемерја била је, Скоте, та твоја посета школи и реченице које си у њој изговорио, а не знам да ли си ћутао док су тебе прозивали да одговараш у школи у коју си ти ишао. Протерате људе, па их прихватате у туђим земљама, док им у своју земљу, земљу „љубави и слободе“, не дозвољавате да уђу.<br/><br/>Верујем, Скоте, да сад пролазиш кроз тешка времена и да си потегао велики пут да дођеш у Србију. Веома је важно, Скоте, да се овде лепо интегришеш и да научиш језик. Седи у једну од тих школских клупа у школама које су уништавале бомбе твоје државе у чије име ти сад иступаш, Скоте, и учи српски. Можда је ово и за тебе крај великог пута и можда сада постанеш Србин! Тада би видео колико би те омрзла Америка без икаквог разлога и забранила ти повратак кући.<br/><br/>Немој мислити да те мрзим или ти желим нешто лоше, Скоте! Немам ја против тебе ништа, већ против твоје земље чије реченице си задужен да изговараш. Верујем ја да ни ти ниси глуп, па да мислиш то што говориш. Не би ти, Скоте, био амбасадор да си глуп, нити би исто то био да не изговараш реченице које су ти у Америци написане и које су овде изговарали и они пре тебе. Због свега тога ти не могу оћутати, нити могу против оловке која сама почиње да пише. Ваљда је вређа неправда…<br/><br/><em>Извор: <a href="http://iskra.co/kolumne/skot-opet/" target="_blank" rel="noopener"><strong>Искра</strong></a></em> <br/><br/>Кајл Скот, Милан Ружић, мишљење, окупација, србија<br/>http://www.magacinportal.org/2017/09/26/milan-ruzic-skot-opet/Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7966580984343154224.post-13096247523590017962017-09-25T17:51:00.001+02:002017-09-25T17:51:34.092+02:00Пакистански аутор: Муслимани у БиХ су српског поријекла<img class="aligncenter size-medium wp-image-54824" src="http://www.magacinportal.org/wp-content/uploads/2017/09/krst-polumesec-600x384.jpg" alt="" width="600" height="384"/><h2 class="_1mf _1mj" data-offset-key="dedrk-0-0"><span data-offset-key="dedrk-0-0">Пакистански аутор Syed Mohammad Hafeez Zaidi, 1937. године пише да су муслимани у БиХ Срби:</span></h2><br/><br/><br/>„Yugoslavia has about 1.600.000 Muslims or 10 percent of the entire population of the contry. Of these, 750,000 are in Bosina [граматичка грешка у оригиналу – Р.Сојкин] Herzegovina, all Servians in language and origin ; and the rest are in Southern Servia“.<br/><br/>Превод: <strong>Југославија има око 1.600 000 Муслимана или 10% од цијелог становништва државе. Од њих, 750.000 су у Босни и Херцеговини, сви су Срби по језику и поријеклу; сви остали су у Јужној Србији.</strong><br/><br/><em>*Syed M. Hafeez Zaidi. The Muslim Womanhood in Revolution: Being an Exhaustive Survey of Modern Movements Among the Muslim Women All Over the World with Special Reference to Their Social, Educational, and Political Awakening. Zaidi, 1937. R. 72.</em><br/><em> Приредио: Роман Сојкин</em><br/><em>Извор: <a href="http://srbiubih.com/2017/09/23/pakistanski-autor-muslimani-u-bih-su-srpskog-porijekla/" target="_blank" rel="noopener"><strong>Срби у БиХ</strong></a></em> <br/><br/><br/>http://www.magacinportal.org/2017/09/25/pakistanski-autor-muslimani-u-bih-su-srpskog-porijekla/Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7966580984343154224.post-28111169685093839242017-09-25T16:43:00.001+02:002017-09-25T16:43:15.018+02:00Аутор филма о барону Врангелу: Морамо памтити и поштовати храброст наших руских и српских војника<h2><img class="aligncenter size-medium wp-image-54841" src="http://www.magacinportal.org/wp-content/uploads/2017/09/jego-600x346.png" alt="" width="600" height="346"/>Бошко Милосављевић, режисер историјских документарних филмова о судбини руске емиграције на премијери новог остварења „Јего благородије барон Врангел“ у Руском дому дао је ексклузивни интервју дописници Russia Beyond и одговорио на питање зашто снима филмове о руским и српским херојима царске Русије.</h2><br/>Бошко Милосављевић: Ја сам као и многи други Срби од малена био упућен на руску књижевност. Ишао сам у школу која се звала „Максим Горки“. У средњој школи открио сам Достојевског и Буњина. Није ме привлачила само књижевност.<br/><br/>Када сам почео да схватам размене руске емиграције, каква је то несрећа у Русији била, коју су породили бољшевици, почео сам да истражујем, да се занимам за то. Ја сам филолог по образовању, али годинама сам се бавио филмом. Ја сам направио филм о Калмицима, који су дошли са Врангеловом војском. То су будисти. А онда сам се одлучио за Врангела, јер то је тема, која спаја не само емиграцију и почетак грађанског рата, него и храбру личност човека, кроз чији је живот прошло много трагичног и узвишеног. И та лепота, која се налази у том страдању, она постоји. Да би нешто било величанствено, оно мора да буде велико и да пропадне у трагичном смислу. Сигуран сам да је та трагедија достојна да се отпева. Зато сам одабрао Врангела.<br/><br/><iframe src="https://www.youtube.com/embed/NrjHysvx0Pw" width="560" height="315" frame allowfullscreen="allowfullscreen"></iframe><br/><br/>У основи мог филма је прича о човеку, који живот, своје постојање, па чак и своју породицу жртвује да би спасио људе. Ја сам то покушао да укрстим са „Другом књигом Сеоба“ Милоша Црњанског, у којом се говори о путу неких Срба у Русију.<br/><br/>Сам назив филма „Јего благородије барон Врангел“ заправо се односи на Павла Исаковића, главног лика из романа Црњанског. Хтео сам да дам слику људи који су узвишени када ствари не иду добро.<br/><br/>Врангел каже: „Делио сам славу мојих армија, морам да делим сада тугу и очај пораза“.  Не можеш да напустиш људе када иде лоше. То би ваљда требало да се односи и на брак и на неке друге ствари у животу. А ми живимо у време када људи уче лажне ствари. Тако је тај филм о Врангелу мали допринос томе да храбри поштени људи мора да буду отпевани. Не морамо сви да будемо храбри, али сви морамо да поштујемо храброст.<br/><br/>Овај филм ће увек бити актуелан, јер садржи сећања људи који већ нестају са овог света. Ја сам снимао потомке руских емиграната: породицу Тарасјев, породицу Пономаренко, породицу Кастељанов, породицу Самојлик. Они су се родили овде, у Краљевини. Ја сам направио четири филма о судбини славних Руса и Срба: о маестру Јурију Ракитину, о генералу руске армије Србину Арсену Карађорђевићу , о барону Врангелу, и о Калмицима из Врангелове војске.<br/><br/>[caption id="attachment_54840" align="aligncenter" width="600"]<img class="size-medium wp-image-54840" src="http://www.magacinportal.org/wp-content/uploads/2017/09/beli-600x359.jpg" alt="" width="600" height="359"/> Барон Врангел у Сремским Карловцима. Извор: Архивска фотографија[/caption]<br/><br/>Ми смо са Русима географски далеко, али нисам у животу срео Енглеза, или Француза или Американаца, са којима бих одмах постао близак. А срео сам доста тих људи. За разлику од Руса, са којима брзо постајем близак. То вероватно  има везе с тим, што смо Словени, што смо доминантно православни и на крају крајева делимо среће и несреће у историји. И о томе мора да се снима и да се пише више.<br/><br/>У новембру први пут идем у Русију, да представим филм о Врангелу на 11. фестивалу „Руско зарубежје“ у музеју Александра Солжењицина. Много бих волео да видим Русију, то ми је давнашња  жеља и верујем да ће то бити инспиративно путовање!<br/><blockquote>Предлог Магацин-а: <strong><a href="http://www.magacinportal.org/2017/03/29/dokumentarni-film-jego-blagorodije-baron-vrangel/">Документарни филм: Јего благородије барон Врангел (ВИДЕО)</a></strong></blockquote><br/><em>Ауторка: <strong>Катарина Лане</strong></em><br/><em>Извор: <a href="https://rs.rbth.com/arts/79385-milosavljevic-jego-blagorodije-baron-vrangel" target="_blank" rel="noopener"><strong>Руска реч</strong></a><br/>*Напомена: Текст пренет уз дозволу редакције „Руске речи“</em> <br/><br/>rusija, srbija, Бошко Милосављевић, Петар Николајевич Врангел<br/>http://www.magacinportal.org/2017/09/25/autor-filma-o-baronu-vrangelu-moramo-pamtiti-i-postovati-hrabrost-nasih-ruskih-i-srpskih-vojnika/Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7966580984343154224.post-10543035669420174082017-09-25T16:18:00.001+02:002017-09-25T16:18:43.719+02:00Француска "протерује" Монсанто „злу корпорацију без премца на Земљи!“<h2><img class="aligncenter size-medium wp-image-54829" src="http://www.magacinportal.org/wp-content/uploads/2017/09/roundup11-600x400.jpg" alt="" width="600" height="400"/>Француска је одлучила да 2022. година буде крајњи рок за прекид коришћења глифосата, контроверзног активног састојка бројних хербицида, саопштила је данас влада у Паризу.</h2><br/>"Премијер је одлучио да ће овај производ бити забрањен у Француској до краја мандата владе, као и други налик њему који представљају претњу по јавно здравље", изјавио је портпарол француске владе Кристоф Кастане за радио РМЦ.<br/><br/>Влада ће, како је додао, издвојити пет милијарди евра како би подржала развој алтернативе <a href="http://www.magacinportal.org/2014/02/06/tragovi-opasnog-monsantovog-herbicida-pronadjeni-u-evropskim-zitaricama/" target="_blank" rel="noopener"><strong>глифосату</strong></a>.<br/><br/>Тај састојак главна је компонента најпродаванијег хербицида "роундуп" америчке компаније Монсанто, али постоји забринутост да може проузроковати канцер.<br/><blockquote>Предлог Магацин-а:<br/><br/><strong>Комплетна историја Монсанта, зле корпорације без премца</strong><br/><br/>Први део: <a href="http://www.magacinportal.org/2014/06/kompletna-istorija-monsanta-zle-korporacije-bez-premca-1/" target="_blank" rel="noopener">Комплетна историја Монсанта, зле корпорације без премца (1)</a><a href="http://www.magacinportal.org/2013/04/kako-su-srbi-unistavali-nevidljivi-f117a-2-deo/" target="_blank" rel="noopener"><br/></a>Други део: <a href="http://www.magacinportal.org/2014/06/kompletna-istorija-monsanta-zle-korporacije-bez-premca-2/" target="_blank" rel="noopener">Комплетна историја Монсанта, зле корпорације без премца (2)</a><a href="http://www.magacinportal.org/2013/04/kako-su-srbi-unistavali-nevidljivi-f117a-2-deo/" target="_blank" rel="noopener"><br/></a>Трећи део: <a href="http://www.magacinportal.org/2014/07/kompletna-istorija-monsanta-zle-korporacije-bez-premca-3/" target="_blank" rel="noopener">Комплетна историја Монсанта, зле корпорације без премца (3)</a><a href="http://www.magacinportal.org/2013/04/kako-su-srbi-unistavali-nevidljivi-f117a-2-deo/" target="_blank" rel="noopener"><br/></a>Четврти део: <a href="http://www.magacinportal.org/2014/07/prevod-kompletna-istorija-monsanta-zle-korporacije-bez-premca-4/" target="_blank" rel="noopener">Комплетна историја Монсанта, зле корпорације без премца (4)</a><a href="http://www.magacinportal.org/2013/04/kako-su-srbi-unistavali-nevidljivi-f117a-2-deo/" target="_blank" rel="noopener"><br/></a>Пети део: <a href="http://www.magacinportal.org/2014/07/05/kompletna-istorija-monsanta-zle-korporacije-bez-premca-5/" target="_blank" rel="noopener">Комплетна историја Монсанта, зле корпорације без премца (5)</a></blockquote><br/><em>Извор: <a href="http://mondo.rs/a1043478/Info/Svet/Francuska-herbicid-Monsanto-zabranjen.html" target="_blank" rel="noopener"><strong>Мондо</strong></a></em> <br/><br/>GMO, Monsanto, глифосат, Забрана, здравље, француска<br/>http://www.magacinportal.org/2017/09/25/francuska-proteruje-monsanto-zlu-korporaciju-bez-premca-na-zemlji/Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7966580984343154224.post-42788858130837082362017-09-25T15:19:00.001+02:002017-09-25T15:19:29.675+02:00Разарање српског школства - разговор са проф. др Александром Липковским<h2><img class="aligncenter size-medium wp-image-54832" src="http://www.magacinportal.org/wp-content/uploads/2017/09/aleksandar-lipkovski-600x461.jpg" alt="" width="600" height="461"/>Наш саговорник, професор др Александар Липковски, рођен је 1955. године у Цариграду. Основно и средње образовање завршио је у Москви, Прагу и Београду. Студије математике започео на Московском државном универзитету(1971/72) а завршио на ПМФ у Београду 1975, где је магистрирао 1978 и докторирао 1985. Редовни професор Математичког факултета Универзитета у Београду од 2003.</h2><br/>Објавио преко 40 научних и стручних радова, чланака, књига. Руководио израдом преко 25 специјалистичких и магистарских радова и докторских дисертација.<br/><br/>Декан (2002–2004) Математичког факултета у Београду, проректор за наставу Универзитета у Београду (2004–2006). Члан Националног просветног савета Србије (2005–2009) и помоћник министра просвете за високо образовање (2007–2008). Председник Друштва математичара Србије од 2012 до 2016. Од децембра 2015 председник Националног просветног савета Србије. Министар просвете Младен Шарчевић најавио је његову смену.<br/><h3>Од Гаше револуционара до данас</h3><br/><strong>Уважени професоре, већ скоро две деценије налазите се у борби за очување нашег школства. Шта се дешавало док сте били на линији фронта?  </strong><br/><br/>Пре више од шеснаест година, први министар просвете после ДОС-овог пуча, покојни проф. др Гаша Кнежевић започео је реформу образовног система коју су математичари назвали ПЕПСИ реформа, по професијама чија је реч била главна: педагози и психолози. Свакако, употреба овог термина нема намеру да омаловажи саме те професије од огромног значаја у систему образовања. Реформу су, наравно, тражиле и подржавале окупационе власти: Европска унија, Светска банка, Међународни монетарни фонд и Европска банка за обнову и развој. Карактеристично је да је један од првих захтева Европске уније после петооктобарског пуча било "преумљење": већ шестог октобра 2000. године поздравили су "промене" и тражили измену наставних програма историје. У извођењу реформи министру је помагала психолог доц. др Тинде Ковач Церовић. Реформа основних и средњих школа је кренула помпезно најављеним "Разговорима о реформи" али се сусрела са великим и организованим отпором просветне и стручне јавности. Министар Гаша је чак побуњене школске наставнике частио погрдним речима: "оно од чега се пита не прави". Иза ових реформских захвата, поред Светске банке и Европске уније стајао је и велики финансијер просветних реформи на Балкану: Џорџ Сорос и његов новац, пројекти, тимови и НВО.<br/><h3>Национални просветни савет</h3><br/><strong>За све то време, многима који су ловили у мутном сметао је Национални просветни савет. Зашто?            </strong><br/><br/>У ствари, Кнежевићеве реформе нису први покушај тривијализације српског образовања. Неколико година пре њега је проф. др Мирјана Марковић, шефица ЈУЛ-а, користећи свој партијски утицај смањивала број часова математике у школи и укидала Просветни савет. Сетимо се само њене реформске изјаве из 1999. године: "Школа будућности ће бити лакша". Срећом, проф. др Данило Ж. Марковић, министар просвете у пет српских влада 1989-1993, био је мудрији. У живот је вратио старе гимназије, скоро уништене Шуваровим реформама. Да није било њега, ко зна како би наше средње школе изгледале данас...<br/><br/>Просветни савет је институција са традицијом од преко стотину година, институција која је у држави Србији решавала сва стручна питања у образовном систему, укључујући доношење наставних планова и програма. Први председник тадашњег Главног просветног савета био је Јосиф Панчић, а многи активни чланови током историје Савета - истакнути професори универзитета. Делатност Савета била је уређена посебним законом, Законом о просветном савету. Истини за вољу, министар Кнежевић је вратио Просветни савет "реформским" Законом о основама система образовања и васпитања из 2003. године, али у крњем облику, као саветодавно тело које именује Влада и које је по свом саставу у то време било у потпуном сагласју са министром и "проевропским" снагама.<br/><br/><strong>Да ли је било покушаја да се ова «буразерска» реформа, коју је Кнежевић звао «школигрица», заустави?  </strong><br/><br/>Тек је први министар просвете у влади др Војислава Коштунице проф. др Љиљана Чолић изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања  (ЗОСОВ) из 2004. вратила пуни значај Националном просветном савету као највишем стручном органу у области предшколског, основног и средњег образовања, задуженом за усвајање наставних планова и програма и давању сагласности на одговарајуће законске пројекте. То тело постоји и данас, обухвата све структуре образовања, од вртића до универзитета, а у њему професори високошколских установа играју значајну улогу: међу 43 члана НПС, САНУ има три представника, Универзитет у Београду четири, сви државни универзитети по једног и високе школе за васпитаче једног, укупно 15 што је више од једне трећине. Када се узме у обзир да су и представници стручних друштава у великом броју пре доношења тзв. Аутентичног тумачења били професори универзитета, јасно је да се радило о високо компетентном, стручном и што је најважније независном, аутономном органу просветне власти, који бира Скупштина и који рачуне полаже њој, а не министру, о органу који контролише и коригује рад Министарства просвете. Не заборавимо и то да је за време прве Коштуничине владе, после многих деценија комунистичко-социјалистичког "преумљавања", поново уведена и верска настава у школе. Мало је недостајало да верска настава испадне из Шарчевићевог Нацрта ЗОСОВ, али је ипак у задњи час опстала.<br/><h3> Иста мета, исти одстојање</h3><br/><strong>Својевремено је професор Милан Брдар говорио о томе како је наше Министарство просвете, док је он био помоћник Љиљане Чолић, стално било на удару оних који су желели да наше образовање буде «пећинско», али са компјутерима у пећини, да би се опсенила простота. О чему је реч?</strong><br/><br/>Времена и странке на власти се мењају, али намере Светске банке и Џорџа Сороса остају исте. Основна намера је снижавање просечног образовног нивоа у српском народу, контрола и промена историје, "протестантско преумљење" народа и стварање послушне и квалитетне радне снаге која не пита и не мисли, већ само ради, а у слободно време гледа ТВ. Наредни министри просвете су изменама Закона о основама система образовања и васпитања 2009, 2011. и 2013. постепено смањивали надлежности НПС. У томе је немалу улогу поново одиграла Тинде Ковач Церовић као државни секретар у кабинету министра проф. др Жарка Обрадовића, у време "жуто-црвене" коалиције. Министрима очигледно није одговарало да имају независно стручно тело које усмерава и контролише њихов рад. Давање сагласности на законске пројекте замењено је давањем мишљења, програми стручних предмета у средњим стручним школама су изузети из надлежности НПС и предати много мање аутономном и независном телу, Националном савету за средње стручно образовање и образовање одраслих које именује Влада и који фактички контролише министар. Последњи ударац је уследио у виду поменутог Аутентичног тумачења ЗОСОВ-а из 2016. које је стручним друштвима забранило да за своје представнике кандидују професоре универзитета.<br/><h3>Гаша се поново рађа</h3><br/><strong>Мој професор књижевности је говорио да је исправно рећи:»О чему је реч?» а не «О чему се ради?», јер се у нашем народу каже да се неком «ради о глави». Ипак, ја бих, упркос правилима, питао:»О чему се ради данас, кад је наша глава – образовање – у питању»?  </strong><br/><br/>Данашња српска власт је преко свог министра просвете Младена Шарчевића, изгледа одлучила да доврши заустављену реформу Гаше Кнежевића, а можда и Мирјане Марковић, Шарчевићеве давнашње колегинице са Универзиета у Београду, и да Националном просветном савету зада завршни ударац. Нацрт новог ЗОСОВ-а се враћа Гашиној концепцији НПС као тела које именује Влада и даље смањује број чланова универзитетских професора (у Нацрту од укупно 35 чланова има само 4 универзитетска професора који могу бити и са приватних универзитета) претварајући га у наставнички саветодавни орган, одузимајући му при томе све, баш све, извршне надлежности. Ни наставне програме општеобразовних предмета, ни наставне планове више неће доносити Савет. Концепција новог Закона од министра прави диктатора просвете: он одлучује о свему, о наставним стандардима, плановима и програмима, о уџбеницима и о свему другом. Он може казнити завод задужен за израду програмских докумената и његовог директора ако не ураде посао онако како он тражи. Он може формирати своју комисију која ће тај посао урадити "како Он заповеда". Он може тражити смену директора Завода и разрешење чланова Савета. Он бира директоре свих државних школа. Како се из наведеног види, ради се о страховитој, недопустивој и страшно опасној централизацији веома осетљивог просветног посла. Оваква централизација није у Србији никада постојала! Чак и у време морално-политичке подобности водило се рачуна о мишљењу стручне јавности, а наставне програме су правили широко познати и друштвено признати стручњаци. Национални просветни савет у визији Младена Шарчевића не треба ни да постоји и да без потребе троши ионако мала просветна средства. Треба га укинути и уштедети буџетска средства, о чему углавном и брине данашњи министар просвете.<br/><h3>«Основи националног курикулума»</h3><br/><strong>А шта ако овакав Савет можда смета због извесних нових «курикулума», који треба да нас «воде у Европу» ? А петлови који рано кукуричу заврше у лонцу, зар не ( мислим на «петлове» из Просветног савета, наравно )?</strong><br/><br/>Министрова нерасположеност према Националном просветном савету свакако потиче и из одбијања Савета да реализује неке непромишљене просветне иницијативе које су последњих година стизале из оних кругова који отварају и затварају фантомска поглавља. У широј просветној јавности Србије је последњих година веома лошу репутацију стекао пројекат популарно назван "Развионица", иза кога се крију милиони евра, потрошени ко зна како. Крајњи резултат тог пројекта се зове "Оквир националног курикулума". Реч "курикулум" је дошла још у време првих просветних реформатора Гаше и Тинде, а користи се као ПЕПСИ замена за уобичајени наставни план и програм. Тај "Оквир националног курикулума" је стигао до Националног просветног савета и није био усвојен у целини, због многобројних примедби чланова. Наравно, поједини делови тог документа су урађени добро и добили су зелено светло, али не и документ у целини. И сад одједном, гле, у Нацрту ЗОСОВ-а се појављује "Оквир националног курикулума" (под промењеним називом "национални оквир образовања и васпитања") који усваја министар. При томе, документ Развионице је, и поред негативног мишљења НПС, прихваћен од стране Шарчевића.<br/><h3>«Родна равноправност», Инцест траума центар и бела куга</h3><br/><strong>У јеку кампање за председничке изборе у Србији Министарство просвете је школама, под изговором борбе против «родно заснованог насиља» покушало да наметно пропаганду «ЛГБТ» и «трансродних» «вредности». То им, због реакције јавности, није успело, али је очито да се процес наставља. Шта знате о томе?</strong><br/><br/>Новоговор је карактеристичан за просветне реформаторе: "компетенције", "образовни стандарди", "животни стилови", "родна равноправност". Последњи термин настао је злоупотребом појма граматичког рода у сфери у којој се иначе не користи, у биологији. Код неупућених, термин "родна равноправност" може да изазове забуну са термином "равноправност полова", међутим иза њега се крије много дубљи и мрачнији садржај. Увођењем социолошког појма "gender" и његовим преводом као "род" на мала врата се уводи прича о малом броју људских јединки које, игром природе и друштва, немају изграђен уобичајени, већински тип сексуалног понашања између полова. Нико нормалан, наравно, не може имати ништа против ових људи, као што нема ништа против других неприлагођених или болесних, али апсолутно је контрапродуктивно уводити ову причу у школе.<br/><br/>А шта ради наше Министарство просвете? После велике узбуне у јавности око образовних пакета, које је припремила извесна НВО са опскурним називом "Инцест траума центар" и који су номинално намењени "превенцији насиља у школама", а у ствари пропагирају хомосексуалне односе, Шарчевић је привидно повукао те текстове. Али, само привидно! Они се и даље  користе у школама, а разни активисти држе наставницима семинаре о "родној равноправности" (на пример, www.rodnoobrazovanje.com). То је, чак, и један од приоритета владине Канцеларије за људска и мањинска права! Како читамо у штампи ових дана, чак и најновије измене наставног плана и програма физичког васпитања за пети разред усвојене од стране НПС биће злоупотребљене за увођење извитопереног сексуалног образовања, којим се уместо јачања разних аспеката породичног живота и родитељства, јача индивидуализам и егоизам. Иначе, занимљив је податак да је идеолог "родне" теорије Џон Мани био врло кратко ожењен и није имао деце.<br/><h3>Али насиље ипак постоји</h3><br/><strong>Да ли Ви, као представник оне Србије које се другосрбијанци, јавни и тајни, они у опозицији и они на власти, гнушају, поричете да у нашим школама има насиља? </strong><br/><br/>Наравно, проблем насиља у Србији, а посебно над децом и међу децом,  у школи, последњих година је све већи. То нам је свакако донео социјални модел Novus ordoseclorum. У традиционалној Србији било је незамисливо да ученик у школи опсује или, не дај Боже, удари наставника. Борба против насиља у школи, породици, улици па и друштву у целини веома је важна. Али, начин на који се то ради у Министарству просвете заслужује сваку критику. Ангажовање сумњивих и нестручних невладиних организација је за резултат имало скаредне "образовне пакете". Уместо борбе за здраву породицу, за јачање правих моралних и хришћанских вредности, за доброту, љубав, марљивост, несебично давање и помоћ другима, добили смо страшни порнографски текст који нормалан човек тешко може и да прочита, текст који је, поред тога што пропагира противприродне полне односе и непријатељски се односи према породици, такође подржава најцрњи егоизам и саможивост. Овај текст у правом смислу речи трује невине дечје душе и мисли. Невероватно је да се у времену кад у Србији влада "бела куга", када сваке године имамо све мање ђака првака, када девојке и младићи не заснивају породицу до касних тридесетих година свога живота, у таквом времену плача и ридања како га је у Васкршњој посланици назвао Патријарх српски, Министарство просвете подржава публикацију у којој се дословно каже да је "породични дом најопасније место у модерном друштву". Не може се назвати пропустом резултат рада једне институционалне јединице Министарства, тзв. Групе за заштиту од насиља и дискриминације, која у том Министарству ради и прима плату и чије су службенице учествовале у писању "образовних пакета". Оваква страшна грешка захтева много оштрију реакцију него што је то повлачење упутства о њиховој примени и премештање одговарајућих службеница у другу просветну институцију - Завод за унапређивање образовања и васпитања. Резултат оваквог "пропуста" требало је да буде оставка министра.<br/><br/>"Родна равноправност" је нажалост присутна и у Нацрту ЗОСОВ, свуда где се говори о дискриминацији. Било би много боље користити уставну формулацију из члана 21 Устава Републике Србије: "Забрањена је свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета."<br/><h3>Дуално образовање или Шуварица се враћа?</h3><br/><strong>А шта ћемо са дуалним образовањем, које тако много личи на «усмерено» Стипе Шувара, када се школа у којој сам ја учио није звала Гимназија у Чачку него Основна организација удруженог рада мешовитих струка «Филип Филиповић» и када смо ми, гимназијалци, ишли у чачанске фирме, Ремонт и Фабрику хартије, на праксу? </strong><br/><br/>Последњих годину дана се из врха српске власти стално прича о дуалном образовању као о чаробном штапићу за српску привреду и просвету. Старије генерације се свакако сећају школа ученика у привреди - ШУП - некадашњег "дуалног образовања". Кад је било привреде, било је потребе за мајсторима и шегртима, па је било и шегртских и мајсторских школа. Ако погледамо у којим је европским државама популаран систем дуалног образовања, видимо све високоразвијене богате индустријске земље: Немачка, Швајцарска, Белгија. Нису ове земље богате зато што имају дуално образовање, већ имају дуално образовање зато што су богате због развијене индустрије. А где је ту Србија? Како правити мајсторске тј. "дуалне" школе ако нема привреде? Како стара пословица каже, једна ласта - Бошова фабрика у Пећинцима - не чини пролеће. У протеклих годину ипо дана, Национални просветни савет је расправљао о неколико веома уско оријентисаних огледних дуалних програма средњег стручног образовања и одбио их. Главни разлог био је мањкав општеобразовни део програма, на пример историја се завршавала са Првим светским ратом. Убедљив додатни разлог представљали су проблеми у реализацији партнерства између школе и приватног предузетника. Један власник даје стипендије и школа креће са огледним профилом. Затим фирма мења власника, нови нема разумевање за школу и ђаке, и огледни профил пропада. Посебна је прича када предузетник попуни сва њему потребна радна места. И у том случају огледни профил нестаје. Понуђени законски оквир - Нацрт закона о дуалном образовању - је крајње незадовољавајући. Очигледно је да се овој врсти партнерства мора дати чвршћи законски оквир који би спречавао да деца која се школују у овим школама буду јефтина радна снага за послодавца који на крају нема обавезу да их запосли. Много је боље имати шире стручне профиле, који омогућују свршеним ђацима лакшу промену професионалне оријентације.<br/><h3>Што више информатике</h3><br/><strong>Немојте ми рећи да се, као математичар, противите култу информатике у нашем образовном систему. Јер, информатика је будућност, ако буде будућности. Доста је више табле и креде, хоћемо компјутере!</strong><br/><br/>Још један волшебан рецепт за поправљање стања у српској просвети се често помиње од стране извршне власти: информатика. Наводно, Србији недостаје не знам колико информатичких кадрова и стога ћемо увести информатику у сваки разред основне и средње школе. Нема везе што школе изван великих центара немају добру везу са интернетом нити техничка средства - рачунаре новијих генерација, нема везе што нема довољно кадрова који ће те часове држати. Као озбиљно стручно тело, Национални просветни савет је одложио давање сагласности на једну такву одлуку, док се не провери да ли су услови испуњени. Уз велики притисак из Министарства просвете и (усмена) уверавања да ће сви предуслови бити обезбеђени до 1. септембра, Савет је уз одређене измене наставног плана и програма, прихватио увођење информатике од ове јесени. Ни много богатија друштва као што је рецимо америчко, а ни суседне ЕУ земље као што је Хрватска, нису увела информатику као обавезан школски предмет. Уместо тога, било је довољно појачати примену рачунара у свим осталим општеобразовним предметима у школи и посебно појачати алгоритамски део наставе математике. Али, информатичка "мантра" је потребна ономе ко тргује компјутерском опремом и школским софтвером и има пролаз до државних институција које ту опрему набављају, те постоје изгледи да је иза свега опет новац. Могуће је да у ту финансијску категорију спада и електронски дневник и централна евиденција, који се у последње време веома популаришу од стране Шарчевића, иако их ни много богатије земље немају. Централна евиденција је чак нашла значајно место у Нацрту ЗОСОВ. Ваљда да би странци имали бољи увид у српску добру и паметну децу.<br/><h3>Диктаторски до директора</h3><br/><strong>Неки се жале да се најновијом централизацијом просвете у рукама министра и избор директора у школама до краја политизује. Какви су Ваши увиди?  </strong><br/><br/>Свака школа је нераскидиво повезана са својим непосредним окружењем, општином у којој живе деца која у школу долазе и њихови родитељи. Природно је да директор школе буде упознат са свим проблемима локалне заједнице како би могао да их лакше решава. Сада директора на основу конкурса бира школски одбор, у саставу три представника наставног већа, три представника родитеља и три представника локалне заједнице. На овај начин се може доћи до доброг решења за конкретну школу. Наравно, увек су могуће разне спреге - "непринципијелне коалиције", али ипак овај механизам не може радити потпуно у супротности са интересима локалне заједнице. Међутим, диктаторски нацрт ЗОСОВ-а предвиђа да свих 2000 директора школа у Србији бира министар. Не именује, већ бира, на основу комисијског материјала који му се доставља из сваке школе. На тај начин, могуће је (и то се делимично већ дешава, што читамо у најновијим просветним вестима) да рецимо непокорна школа у Чачку добије за директора неког министровог човека из Београда који не познаје локалне проблеме, а пошто му и претходно радно место мирује, он уопште не мора да брине шта ће бити са том школом - њега може да интересује само министрово мишљење. Као и партије на власти која га је ту довела? И опет смо стигли до "морално-политичке" односно партијске подобности, страшног отрова који је већ затровао све поре српског друштва.<br/><h3>Финансирање просвете</h3><br/><strong>Шта је са новцем за све те генијално модернизаторске пројекте у образовању? Има ли га?</strong><br/><br/>Удео средстава за просвету у БДП-у је једно од најважнијих мерила колико је држави до просвете стало. По извештају Европске комисије, у 2013. години је у Словенији и на Кипру тај удео био 6,5%, у Хрватској 5,3%, у Словачкој 5,0%, у Мађарској 4,7%, у Грчкој 4,5%. А у јадној Србији је само 3%. Министар изјављује да нема пара за повећање средстава за просвету онако како је зацртано у државној Стратегији развоја образовања до 2020. године, где је предвиђено годишње повећање од 0,5% до жељених 5,5-6%. Нема новца чак ни за исплату награде, обећане просветним радницима још пре више од годину дана. Обећање - лудом радовање, каже наш народ. Да ли смо сви луди?<br/><br/>Плате просветних радника су, ево, испод просечне зараде. Али зато држава Србија има новца за мигранте. Читамо о хиљадама мигрантске деце која су од ове јесени уписана у наше школе: страни држављанин и лице без држављанства уписују се у школу и остварују право на образовање и васпитање под истим условима као и држављани Републике Србије. За децу и ученике уписане на тај начин школа организује учење језика, припрему за наставу и допунску наставу. Када нам из Немачке буду враћали авганистанске избеглице, ми ћемо им бесплатно обезбедити учење српског језика и уписати их бесплатно и у средњу школу? А можда ћемо обезбедити и наставу паштунског језика, ко зна? Такву бригу за избеглице може и треба да показује богата земља као Немачка или Шведска. А ми нисмо умели да обезбедимо ни сопствени народ избегао из Хрватске или "расељен" са Косова и Метохије. Нема бесплатних уџбеника нити топлог оброка за хиљаде сиромашне српске деце широм Србије. А и многе школске зграде су у јадном стању.<br/><h3>Стратегија развоја образовања у Србији до 2020. године и приватне школе</h3><br/><strong>Поменули сте Стратегију развоја образовања у Србији до 2020. године. Колико је остварено од онога што је овом начелном документу предвиђено?     </strong><br/><br/>Својевремено, овај документ који је 2012. године усвојила Влада Републике Србије изазивао је бурне реакције и дискусије у просветној јавности. На њему је радило много врхунских стручњака из разних области образовања. Нисмо сви били задовољни целином, али многи детаљи су веома добри. Оно што међутим запањује и додатно указује на "протестантски", двоструки морал наших властодржаца, је тумачење овог документа. Кад министру треба да, на пример, реформише гимназију, он се позива на Стратегију. А кад му се указује на друге делове Стратегије, на пример, јачање природно-научних и математичких способности ђака или константно годишње повећање издвајања за просвету за 0,5% БДП, прави се да то не примећује. Згодно, нема шта! Толико о доследности.<br/><br/><strong>А шта ако је нашим следбеницима неолиберализма циљ да се државно образовање деградира да би тријумфовало приватно, као на Западу, где у приватним школама учи елита, а у државним они које је Орвел звао «проли»?</strong><br/><br/>Велики проблем образовања у Србији представљају приватне школе свих нивоа. Саме по себи оне не би биле лоше када би функционисале онако како то функционише у другим земљама са јаким социјалним системом у области образовања и здравства, као што је то Немачка. Поставите високе стандарде, па ако их прескоче, у реду је. Обично људи заборављају да се у посао приватног образовања, као у сваки други посао уосталом, улази због профита, а не из добре воље. За разлику од приватног, државни образовни систем представља - и треба да представља - буџетско оптерећење. Под притиском окупатора у лику ММФ и његових идеја о штедњи, већ дуже време је у Србији на делу спрега извршне власти и приватног образовања. Ово страховито оптерећује и урушава државни систем образовања. Уосталом, прве приватне школе је још у ЈУЛ-овска времена оснивао управо садашњи министар, прво  у Србији, а затим у Црној Гори. Чији ли је капитал стајао иза њих? У то доба, Мило Ђукановић је лепо сарађивао са Мирјаном Марковић. Када сам својевремено на месту помоћника министра за високо образовање тражио да на конкурсима у државним институцијама као што је полиција предност имају кандидати са дипломама државних факултета, моја је идеја била одбачена од стране државног секретара. Као епилог имамо процват приватних високих школа правног и економског профила и поплаву њихових диплома у полицији. Наравно, свако ће у циљу напредовања у служби изабрати лакши пут. А тај пут доводи до деградације државног система високог образовања. На крају крајева, држава Србија је своју Велику школу, данашњи Универзитет у Београду, и основала да би обезбедила стручни кадар за државне службе.<br/><h3>Буди човек, макар и не био Министар (Владика Николај)</h3><br/><strong>Министар просвете, господин Шарчевић, тврди да има само добре намере у реформисању нашег «демоде» школства. Зашто изгледа да сте Ви превише оштри према господину Министру?    </strong><br/><br/>Средњошколски наставник и успешни директор приватне школе постао је министар просвете. У кратком периоду од августа 2016. до данас врло активан у промени законског оквира. Као што смо видели, многе одлуке Националног просветног савета му нису биле по вољи па је одлучио да укине НПС. Више пута у кратком времену је мењао мишљење: час ћемо француски учити од првог разреда, па сутрадан нема пара за француски од првог разреда. Час, треба нам једносменска настава, па онда нема пара за једносменску наставу. НПС му је сметао од првог дана, али је сваљивао на новинаре своју изјаву против НПС-а "Нису ме добро пренели". Две суштински важне одлуке НПС-а, о неприхватању стандарда за босански језик и о неприхватању Оквира националног курикулума преиначио је без размишљања. Данас, Шарчевић покушава да целом српском просветом управља као својом приватном школом, да не буде ограничен мишљењем шире стручне јавности, да може да прима и отпушта, награђује и кажњава. Он усваја национални "курикулум", просветне стандарде, наставне планове и наставне програме. Он бира директоре, разрешава чланове Савета, кажњава директоре завода. А и родитеље. То се одвија без икакве контроле од стране аутономног, независног просветног органа. То није радио ни Доситеј Обрадовић као први министар просвете у модерној Србији, иако би он по ширини и снази свога ума то можда и могао. Али му сигурно, као просветитељу, то не би било ни на крај памети.<br/><h3>Епилог или глобална слика</h3><br/><strong>Што би рекао Шекспиров Полоније, у овом лудилу има методе. Или нема? Можда сте Ви само «теоретичар завере»? Ипак, куда, по Вашем  мишљењу, плови просветни брод Србије?  </strong><br/><br/>Нажалост, ово што се у Србији око просвете дешава последњих двадесетак година, део је глобалног процеса урушавања националних и државних система образовања у оквиру Новог светског поретка. Проблеми које имамо ми са ПЕПСИ реформама, смањењем нивоа образованости ученика, "школи по мери ђака", снижавањем дисциплине, повећањем насиља, обесправљивањем наставника, присутни су у мањој или већој мери у многим високоразвијеним државама тзв. Запада. Главни видљиви протагониста ових процеса је Џорџ Сорос (како се на енглеском чита његово мађарско презиме Шорош). НСП преко урушавања школе и образовања посредно врши напад на суверенитет и национални идентитет свих држава. Лакше је, наравно, са осиромашеном и пониженом Србијом. Докле тако? Неки се већ буне, примере видимо у "новоевропејским" државама Источне Европе. Можемо ли њиховим трагом, уз наш поглед на Исток, или ћемо и даље бити заробљеници "протестантизма"?<br/><br/><em>Разговор водио Владимир Димитријевић </em><br/><em>Објављено у «Печату», пренето са сајта "Православна породица"</em><br/><em>Извор: <a href="http://borbazaveru.info/content/view/10006/33/" target="_blank" rel="noopener"><strong>Борба за веру</strong></a></em> <br/><br/>Александар Липковски, образовање, просвета, србија<br/>http://www.magacinportal.org/2017/09/25/razaranje-srpskog-skolstva-razgovor-sa-prof-dr-aleksandrom-lipkovskim/Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7966580984343154224.post-88186800613123613232017-09-25T13:38:00.001+02:002017-09-25T13:38:01.039+02:00Уранијум и данас убија хероје са Космета<p>[caption id="attachment_47052" align="aligncenter" width="600"]<img class="size-medium wp-image-47052" src="http://www.magacinportal.org/wp-content/uploads/2016/04/kosare-1-600x312.jpg" alt="" width="600" height="312"/> Српски војници на караули Кошаре / Фото: 63. падобранска.[/caption]<br/></p><h2>Формирање националне лабораторије за испитивање последица агресије коначно ће утврдити пуну истину о НАТО бомбардовању. Рак десетковао припаднике Треће армије. Досад се ћутало о „мирнодопском страдању“.</h2><br/>Окупљање Колегијума команданата некадашње Треће армије, Приштинског и Нишког корпуса, које је заказано за 7. октобар у Нишу, почећемо минутима ћутања за пале и умрле другове. На скупу преживелих старешина из свег гласа ћемо подржати државну иницијативу за формирање Националне лабораторије за истраживање последица НАТО бомбардовања 1999. Јер, наш строј је десеткован после рата. На стотине официра и војника умрло је од најтежих болести у ових 18 година, а да се о томе организовано и громогласно ћутало - ово је коментар пуковника Милутина Филиповића, некадашњег команданта Приштинског гарнизона на најновије информације из Београда.<br/><br/>О великом проценту оболевања бораца некадашње Треће армије од најтежих болести до сада се није говорило јавно. Углавном су о томе стари ратници причали између себе и на сахранама на којима су се окупљали. А прича је страшна.<br/><br/>- <strong>Први из Корпуса умро је пуковник Ловре, мој шеф обезбеђења током рата на КиМ. То је било одмах по оконачању агресије. Добио је рак плућа који га је однео за двадесет дана</strong> - сећао се генерал Небојша Павковић, сада у финском затвору, приликом разговора за "Новости". - <strong>После њега од агресивног рака плућа преминуо је генерал Негослав Николић, из Нишког корпуса, а затим је оболело и неколико мојих непосредних пратилаца, припадника Специјалних јединица. Мени је на ВМА 2002. оперисан карцином на бешици а следеће године одстрањена ми је штитаста жлезда.</strong><br/><br/>Генерал Павковић се одлично сећа када је први пут био на месту дејства авиона А-10, из кога су бацане уранијумом обогаћене бомбе. Било је то 3. априла код села Рељан на југу Србије.<br/><br/>И "други" војник Треће армије, генерал Владимир Лазаревић, оболео је у исто време. Имао је чак четири операције, две у Београду и две у Холандији.<br/><br/>- <strong>Мом оцу канцер се прво појавио на кожи ноге и два пута је морао на интервенцију</strong> - говори Милан Лазаревић, лекар специјалиста у нишком КБЦ. - <strong>Отац и ја смо уверени да је оболео од последица бомбардовања. Два пута је оперисан у Хагу, на лицу, а потом код кичме. Важно је да је сада код куће и да му је нега доступна.</strong><br/><br/>[caption id="attachment_54844" align="aligncenter" width="600"]<img class="size-medium wp-image-54844" src="http://www.magacinportal.org/wp-content/uploads/2017/09/a-10-uraijum-600x291.jpg" alt="" width="600" height="291"/> Авион А-10 гранатира уранијумом[/caption]<br/><br/>Генерал Божидар Делић седам година води борбу са најтежом болешћу. Његова касарна у Призрену за 78 дана била је 148 пута на удару.<br/><br/>- <strong>Данас могу да кажем да је сваки авион А-10 који је гађао осиромашеним уранијумом погодио, од тога се и данас умире</strong> - говори Делић. - <strong>Мени је 2010. откривен рак дебелог црева, а када су ме лекари "отворили" схватили су да је болест метастазирала. Уследио је низ операција на плућима, чак шест. Никад нико раније у мојој фамилији није имао рак.</strong><br/><br/>Генерал сведочи да су његови војници били упознати са ефектима уранијумске муниције, али нико није очекивао да ће бити тако широко коришћена. Уместо са 1.200 метара, авиони су гађали са већих висина и није их било брига што промашују.<br/><br/>- <strong>Догађало се да наши војници оду до места дејства да виде шта је "промашено" и да уђу у радиоактивни облак</strong> - говори Делић.<br/><br/>За "Новости" тврди да је "Мапа дејства НАТО", коју је ВЈ добила 2001. из Брисела, само делимично тачна. Сећа се да су, рецимо, рејон Будаково, тачније Букову главу, где је био репетитор за везу, гађали десетину пута уранијумском муницијом, а тог локалитета - нема.<br/><br/>Пуковник Влатко Вуковић, јунак са ратишта код Ђаковице, командовао је батаљоном који је често био на мети бомбардера. Слабост је почео да осећа још у мају 1999. а до јуна је са 72 килограма спао на 50. Ипак, није напуштао јединицу да би 2002. морао у пензију. Више није могао ни да хода. Лекари до данас нису успели да дијагностикују болест, а он једва хода и тешко говори.<br/><br/>- <strong>Сви моји лекари су свесни да сам оболео од последица ратних дејстава, али пошто ме није "погодило зрно" веле да немају законских могућности да ми напишу одштету. Страшно је шта смо преживели. Још је страшније што се најчешће виђамо по болницима. Када сам на ВМА 2008. срео свог војника Рајана Илића, који је оболео од лимфома, плакао сам</strong> - говори Вуковић.<br/><br/>Прича о Малчанском одреду, јединици која је на превоју Дуље била изложена ударима радиактивне муниције, у Београду је готово непозната. Неких 40 сеоских гробаља крије страшну тајну. Пре смрти у 48. Љубиша Ивковић из Преконоге је причао:<br/><br/>- <strong>Кад су ме отпустили са испитивања у болници у Сремској Каменици рекли су ми: "Иди кући, за ту болест нема лека!" Још на ратишту добио сам високу температуру. У Приштини су ми дали 17 инјекција, снимили плућа. У болници су открили да имам воду у плућима, и да ми је цело крило ухватио тумор.</strong><br/><br/>Слична је била и судбина Драгана Стевановића (26), бравара из Доњег Душника, члана истог одреда. По повратку са ратишта мало је спавао и јео, жалио се на главобољу. Крајем августа 1999. хитно је оперисан на Неурохируршкој клиници у Нишу, где му је одстрањен тумор мозга величине девет сантиметара. А онда је пао у кому. Други пут је оперисан у априлу, а умро је 10. јуна 2000. године.<br/><h3>Случај Радојка Павловића</h3><br/>Радојко Павловић, физичар из Винче који је водио тим за вађење муниције од осиромашеног уранијума у РС и на југу Србије, 2003. се напрасно разболео и преминуо од рака плаћа. Његова супруга др Снежана Павловић, такође физичар из Винче, слути да је Радојко жртва свог посла.<br/><br/>Како је пре неког времена испричала за "Новости", највише јој смета када од колега чује да јој је муж био пушач и да га је то убило. Како су "Новости" писале 2003, чак три радника предузећа "Водовод" из Врања који су радили на ограђивању рејона Пљачковице, где је НАТО посејао муницију од осиромашеног уранијума, преминуло је од канцера.<br/><h3>Утврдити последице НАТО бомбардовања</h3><br/>Ппрви кораци ка утврђивању последица НАТО бомбардовања по здравље људи и животну средину у Србији су учињени - иницијатива стотинак стручњака различитих профила да се формира координационо тело и национална лабораторија како би се испитивале последице агресије из 1999. године добила је подршку председника Србије, потврдила је начелница Клинике за неуроонкологију КЦС, и члан Иницијативног одбора Даница Грујичић.<br/><br/>Почетком октобра министри здравља и животне средине Златибор Лончар и Горан Триван одржаће заједнички састанак са члановима иницијативног одбора о даљој реализација ове идеје.<br/><br/><em>Аутор: <strong>Драган Вујичић</strong></em><br/><em>Извор: <a href="http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:687320-Uranijum-i-danas-ubija-heroje-sa-Kosmeta" target="_blank" rel="noopener"><strong>Новости</strong></a></em> <br/><br/>бомбардовање, здравље, косово, метохија, нато, србија, Уранијум<br/>http://www.magacinportal.org/2017/09/25/uranijum-i-danas-ubija-heroje-sa-kosmeta/Unknownnoreply@blogger.com0