Драгомир Анђелковић: Дисциплиновање Србије и хрватска "пудлица"

У првом тренутку у хрватској јавности изазвала је шок вест да је Eврoпскa кoмисиja oдбaцилa неосноване зaхтeвe Хрвaтскe, кojим oнa блoкирa oтвaрaњe пoглaвљa 23. у прeгoвoримa Србиjе са ЕУ. Брисeл je Зaгрeбу, како се тврди, пoручиo дa eвeнтуaлнe прoблeмe са Београдом рeшaвa билaтeрaлнo, a нe крoз прeгoвoрe Србије са Униjoм.

На то су из Загреба поручили да Хрватска није ничија пудлица те да ће Србија ако жели у ЕУ морати да се прилагоди хрватским захтевима.

Јер, мишљeњe EК зa Хрвaтску ниje oбaвeзуjућe. Зa прeгoвoрe јe нaдлeжaн Oдбoр EУ кojи бeз зeлeнoг свeтлa из Зaгрeбa нe мoжe да откочи евроинтеграције Србије, а хрватске власти за сада делују непоколебљиво у томе да га не дају.

Англосаксонске мине

Да ли је баш тако? Не мислим на номиналну процедуру доношења одлука већ на констатацију да хрватска није ничија пудлица, што је скопчано са неформалним утицајима на оне који формално одлучују. До одговора ћемо стићи после осврта на дешавања у вези са Железаром Смедерево. Влада Србије је прихватила сјајну понуду кинеске компаније „Хестил“ да она преузме и уз огромне инвестиције модернизује нашу челичану. Такав аранжман се темељи на жељи Кинеза да на ободу ЕУ створе базу за извоз челика и челичних производа у Унију. Значи реализације договора нема без сагласности ЕУ, те је – с обзиром да ће комбинација веома повољно да се одрази на БДП Србије – код нас са олакшањем дочекана вест да је Европска комисија дала начелну сагласност за продају смедеревске Железаре. Ипак, брзо је уследио хладан туш тј. порука да тако и не мора да буде.

Шeф Дeлeгaциje EУ у Србиjи брже-боље је изjaвиo да се од српских власти још очекују неки важни одговори у вези са садашњошћу и будућношћу Железаре. Укратко, Девенпорт је начелно позитиван карактер одговора релативизовао. Тек да знамо да има ко да блокира све што нама иде у прилог и у сфери челика. Наћи ће се неки нови Хрвати. Јер, да се вратимо на пудлице, Англосаксонци их и те како имају унутар ЕУ. Шта они замисле има ко да реализује (ако већ њихова европска, лондонска филијала, неће из неког разлога то да уради директно).

Хрвати су вазда били обазриви. Ништа озбиљно не чине док неко јак не стане иза њих. Да није било, макар иницијалне, подршке нацистичке Немачке - не би било ни Јасеновца. Да нема САД, данас не би било блокаде Србије. А владајућа хрватска гарнитура је састављена пре свега од клијената Вашингтона. Прошло је време када је Немачка била кључни ментор Хрватске. Отуда, нису баш основане наше наде да ће Берлин очас после укротити дрску Хрватску, која ремети процес евроинтеграција Србије.

Геополитички покер

Немцима је, уистину, веома стало до њих. За гашење пожара евроскептицизма у ЕУ, делује им погодно то што они који, као Србија, већ дуго стоје испред врата Уније, моле да буду примљени Међутим, и даље нема прецизирања рачуна у ЕУ крчми без англосаксонских крчмара. А они колико желе да се поигравају са Берлином, толико настоје и да дисциплинују из њиховог угла недовољно кротку Србију. Зато, да поновим, немојмо олако мислити да ће Немачка брзо заврнути руке хрватским властима. То је прошле године могло да се догоди са старом владајућом гарнитуром, када је она завела царинску блокаду Србије, али нови властодршци су много боље повезани са прекоморским центрима моћи.



Остало је још само да видимо зашто баш сада та средишта моћи прете да ударе тамо где би актуелну власт а у много чему и целу Србију највише заболело? Београд види да од пута у ЕУ нема брзе економске користи. Но, сетио се како може посредно да је извуче. Пример кинеске комбинације са Железаром и европским тржиштем – много говори. А за слично и те како има потенцијала и када се ради о Русији, а после избора наговештено је стварање много озбиљније системске инфраструктуре за сарадњу са Москвом. Америка то не желе, било у контексту наше улоге као економског моста ка ЕУ, или чак и без тога, па нас изокола уцењује. Не могу Англосаксонци да кажу немојте да правите добре а легалне послове за себе, али нам указују да у вези са њима или на другом месту због њих, могу да нам мрсе конце.

Вашингтон се јежи од бољег позиционирања Кине и Русије било где у Европи а камоли у Србији, са имиџом непокорне земље. Није толики проблем што ми не уводимо Кремљу санкције. Практични Американци су свесни колико би то било ирационално с обзиром на наше везе са Русијом. Али битно им је да се оне стратешки не унапређују. У другачијем оквиру, али суштински исто, важи и за Кину. Све то објашњава зашто се пре формирања нове Владе и дефинисања њене политике, Вучићу шаље порука шта може да се деси. Њу треба схватити озбиљно али не и поступити на погрешан начин. Србија која би прихватила да баш у свему игра на НАТО музику, сигурно би иструлила. С друге стране ако се рационално супротстави тако што макар селективно али доследно почне да неагресивно ради оно што је за њу добро, без обзира на било чију вољу, уз сав ризик који то носи, можда нешто и уради.

Извор: Новости, Видовдан
Драгомир Анђелковић: Дисциплиновање Србије и хрватска "пудлица"

европска унија, евроскептицизам, србија, хрватска
http://www.magacinportal.org/2016/04/20/dragomir-andjelkovic-disciplinovanje-srbije-hrvatska-pudlica/