Приче из Великог рата: Швабо, поштеди ми ово јединче

[caption id="attachment_53671" align="aligncenter" width="600"] Фото: Шабац разорен[/caption]

Тога истог дана, кад су аероплани крстарили над Шапцем, рушили га и његово становништво убијали, топови непријатељски, с оне стране граничне реке Саве, чинили су то исто, бацајући на варош запаљиве материје, које тамо где падаху производише пожар. У њој беше горе него у паклу.

У једној улици спазих једну жену са одојчетом на руци, разбарушене косе, у извешталом оделу, које казиваше да је то убога сиротиња. Притискујући рукама на своје груди полунаго одојче бежаше к мени. Њене хаљине обузимаше дим, а она као згранута од ужаса, у бежању викаше:

- Немој, Швабо, молим те, поштеди ми ово јединче! Ово јединче, то ми је јединче - немам их више! Оно друго двоје изгореше у пожару, не могах их спасти. Црна мајка! Мој муж није овде. А он је крив, он је у борби. Уби мене, а поштеди ми ово јединче. Имај милости!

Њене хаљине пламен обузиаше, а она још бежаше. Једва је ухватише и погасише јој хаљине. Приђох и сам да видим шта је. Држали су је, а она се отимаше и стално викаше:

- Не дајте ми ово јединче! - и притискивавши га на своје груди иако већ беше мртво јер га је полудела мајка, својим, мајчиним, рукама удавила.

Бомба са запаљивим материјама погодила је и запалила њену сиротињску кућицу. Двоје старије деце њене нашло је своју смрт у пламену а ово треће издахнуло је под силним загрљајем мајчиним! Ускоро је и мајка отишла за својом децом... Све до смрти једнако је савијала руке на груди, као да и даље заклања своје чедо шапућући: "Поштеди ми, Швабо, јединче!"

(Драгомир С. Петровић, "Моје ратне успомене", Штампарија Св. Сава, Београд, 1922.)
Извор: Приче из Великог рата
Приче из Великог рата: Швабо, поштеди ми ово јединче

аустроугарска, велики рат, злочин, Срби, страдање, шабац
http://www.magacinportal.org/2017/05/17/price-iz-velikog-rata-svabo-postedi-mi-ovo-jedince/