Душан Буковић: Како је Барања одузета Србији и предата Хрватској

„Тито је учинио за положај Хрвата више него итко икада у њиховој повјести. У некој не знам колико блиској будућности доћи ће вријеме када ће бити објективно валоризиран и кад ће му се признати велике заслуге“.

Мирослав Крлежа

Несумњиво је да је Крлежа био у праву. Броз је „учинио за положај Хрвата више него ико у њиховој повести“. Он је уз подршку подјармљених „српских“ комуниста трајно разбио и осакатио Србе. Поводом питања монструозних авнојевских „граница међу федералним јединицама некадашње Југославије“ он је на једном елаборату од 31. октобра 1946. године ставио своју примедбу:

„Шта има Војводина у Вуковару?“ – Јосип Броз Тито (Види: Н. Ковачевић, Изненађења из Архива: Тајне Титових маргина, Брозово разграничење – Примедба „шта има Војводина у Вуковару“ утицала је на утврђивање границе између Хрватске и Србије, Политика, Београд, 16. март 2005).

Имајући у виду србофобичне одлуке Коминтерне и АВНОЈ-а које су преко рајетинске, издајничке и подјармљене „српске“ комунистичке елите спроводили хрватски лидери на челу са Јосипом Брозом „Титом“ , Антом Павелићем, др Иваном Шубашићем, др Јосипом Смодлаком и др Иваном Рибаром , који су нам кројили судбину и цртали монструозне авнојске границе у току стравичног геноцида над нашим несрећним, обеспарављеним, обезглављеним, пониженим , поталченим и осакаћеним србским народом.

У овом контексту цитирали бисмо чланак публицисте г. Вељка Лалића, који је објављен под насловом „Ђиласове ‘привремене’ границе“, где дословно стоји: „ИЗ ДРУГОГ светског рата Србија је изашла подељена на три дела, а Хрватска с територијалним проширењима – Истром и Барањом.

– Хрвати су то генијално урадили. Из два светска рата иако на страни поражених добијају територијална проширења. То је заиста јединствено – прича др Миле Пршић, члан Комисије за разграничење СРЈ и Хрватске и бивши начелник Војноисторијског института.

Он каже да су Хрвати „знајући да су Срби прво комунисти, па тек онда Србитриком понудили делове Бачке у коју су 1944. године уселили хиљаде Хрвата из Загорја и Славоније у замену за Барању“.

-Српски комунисти нису постављали решавања српског националног питања. Сматрали су га решеним – наставља Пршић. – Зато КПЈ решава пре свега питање Хрвата и Словенаца, па на крају и дроби српско национално биће стварање нових нација: македонском, црногорском, муслиманском.

У исто време хрватски народ нарастао је с око 900.000 у 19. веку на неколико милиона, подвлачи др Миле Пршић.

-Сигурно је да та бројка није резултат природне продукције хрватског становништва, већ пре свега покатоличења Срба и Муслимана, присвајања Буњеваца и Шокаца – наставља Пршић. Хрвати су увек на прво место стављали свој национални интерес, и на томе им треба честитати – каже Пршић.

– Нема разлике у њиховим програмима, ни код Хрватске сељачке странке (ХСС), ни код усташа, ни код хрватских комуниста. Сви су желели велику Хрватску.

Због тога је члан комисије за разграничење Војводине и Хрватске, која је из Војводине истргла Барању и припојила је Хрватској, био Јерко Златариц, представник ХСС-а.

У службеном листу Војводине, направљене „по жељи народа“ 20. септембра 1945. године утврђене су „привремене“ границе које се до данас нису мењале.

У Архиву меморијалног центра „Јосип Броз Тито“ налази се докуменат у којем Комисија АВНОЈ-а, чији је председник био Милован Ђилас, детаљно образлаже своју одлуку.

Као спорне територије они наводе – срезове: Суботица, Сомбор, Апатин, Оџаци, северо и северо-источно од Дунава (Бачка ) б) срезови: Батина, Дарда, у сливу између река Драва и Дунав (Барања) ц) срезови: Вуковар, Шид и Илок југо-западно и јужно од Дунава (Срем).

Што се тиче Бачке, Комисија каже: Срез Суботице насељен је у огромној већини Хрватима (Буњевцима који су једним декретом припојени хрватском националном корпусу) и Мађарима који од Немаца преузимају примат.

Иако је срез Суботица у апсолутној већини насељен компактним хрватским становништвом, комисија није предала Суботицу Хрватској, јер „би то била неприродна творевина, која иако би имала огромну већину Хрвата, не би била целовито повезана, А Суботицу као крупни привредни и културни центар претворио би у периферију, јер читав привредни живот струји на југ, а не на запад“.

-Разуме се, ако би се ова територија проширила на север, и укључила Хрвате на простору Бајер, који се сада налазе у Мађарској, ово питање би се поново узело у претрес – закључује се у извештају.

Тако је Суботица остала у Војводини, а Барању је чекала другачија судбина.

Комисија АВНОЈ-а то овако образлаже: Срезови Батина и Дарда, узети заједно, имају од словенских мањина, релативну већину Хрвата. Оба среза економски и привредно нагињу западу. Према томе и економски и национални разлози захтевају да оба ова среза уђу у састав федералне Хрватске и изиђу из Војводине у којој се тренутно налазе.

Вуковарски срез

Што се тиче Срема Ђиласова комисија закључује „да је предратни вуковарски срез, очевидно, једна вештачка творевина, намерно начињен да би се добила релативна већина Срба.

-Ако се погледа читав простор од Винковаца и Вуковара до Шида, онда он представља један појас хрватског становништва, с релативно малим бројем Срба, тако да је данашњи део вуковарског среза изолована српска оаза у Хрватској, закључује Комисија АВНОЈ-а“ (Види: Вељко Лалић, Ђиласове „привремене“ границе, Вечерње Новости, Београд, 03.08.2005).

Извор: Видовдан, ЦАРСА

авној границе, антисрбизам, Барања, комунисти, хрватска
http://www.magacinportal.org/2017/08/14/dusan-bukovic-kako-je-baranja-oduzeta-srbiji-predata-hrvatskoj/