Отаџбину најгоре издају ватрене патриоте

Када те врбују непријатељи твоје земље - никада ти неће рећи да желе да је ти издаш. Никада. Ни-ка-да! Увек ћеш од њих чути да траже правог патриоту који ће имати толико смелости да започне борбу против режима који твоју земљу води у ћорсокак.

Зато је издајнике и не тражим међу скврченим носатим патуљцима са врдајућим очима који трубе о супериорности наших противника и о узалудности сваке борбе.

То нису издајници. То су агенти утицаја.

Зато тражим ватрене патриоте. Непомирљиве. Величанствене и благородне. Такви не шушљећу. Такви ричу. Они саопштавају. Они су изванредни. Они нису заљубљени у саме себе. Они се напросто људима допадају.

Дакле: тражим бескомпромисне. Оне који Отаџбини желе све најбоље.

Такви свако ваше мирење са недостацима Отаџбине жигошу као компрадорство, попуштање и сервилност.

Њихов патриотизам се изражава у мржњи и презиру према објекту патриотизма.

Такви су дужни да буду принципијелни, славољубиви и заносити. Они се све време морају показивати пред целом јавношћу. Они се морају стално уздизати над свима и бити кокетни.

Моменат за врбовање долази у моменту када Отаџбина не испуни неки њихов нарочито важни каприц или страсну жељу.

У таквом тренутку њима остаје само да замисле да су сви око њих издали Отаџбину. Са мале памети, из подлости или због слабости, али - сви.

Моменат у којем се потенцијални издајник-патриота претвара у реалног издајника - може се препознати по његовој реторици.

Отаџбина је од тог момента осуђена на пропаст. Зато што се оно што је осуђено на пропаст не може издати, а самим тим ни он није издајник. Отаџбина ће неизбежно пропасти, па је зато оно што он чини - спасавање макар части Отаџбине.

Зато такав стално тражи доказе осуђености на пропаст и никада му их није доста, његову унутрашњост жеже и рањена охолост.

Разлика између жељеног и добијеног - између замишљеног себе и себе стварног - своди с памети.

Он мрзи све који раде за Отаџбину. Такви су за њега жива опомена.

Он невероватно завиди. Чак и ако је богатији од вас. На месту ваше кућице у селу видеће дворац циганског барона.

И код вас ће увек тражити новчаник са 30 сребрњака.

Зато је он невероватно усамљен. Потребна му је компанија.

Он завиди свакој срећи: и на деци, и на онима који се воле, чак и на вашим домаћим животињама.

Он од свега тога није у стању да у свему томе има задовољство. Његов извор је отрован.

Сваки пут када плаћа флашу скупог алкохола - присети се како је тај новац зарадио. У суштини: купује да би заборавио.

Невероватно му је важна сопствена одважност. Невероватно је осетљив на питања части. Иза тога, као иза маске, крије и од себе и од других људи истину коју никоме не сме открити.

Ово нису обележја само оних који су издали Отаџбину и патриотизам. Ово важи и за односе међу људима: за бизнис, породицу, пријатељство.

Само се осврните око себе.

Аутор:  Роман Носиков, публициста
Извор: Факти

издаја, отаџбина, патриотизам
http://www.magacinportal.org/2017/09/05/otadzbinu-najgore-izdaju-vatrene-patriote/