Крај ере ЦЕСИД-а у ноћи Вучићеве пирове победе

[caption id="attachment_47372" align="aligncenter" width="600"] Фото: Андреј Нихил[/caption]

Успех и неуспех релативна су ствар, као и све друго на овом свету, а границу између њих најчешће представља циљ који себи постављате. Тако Вам је свуда и у свему – животу, спорту, па и политици. Видело се то на киселом Вучићевом лицу у ноћи, наизглед, несумњиве изборне победе.

Није био срећан. Није био задовољан. Није злобно ликовао, како обично уме. И ма колико се трудио да то прикрије из њега је избијало разочарење и притајени страх. Исувише ми је личио на Тадића у оној ноћи када је ЦЕСИД, а шта би друго, потврдио Ван Ромпејову честитку Николићу на пола изборног дана. Није ни чудо. Изборна ноћ му је послала поруку коју је, изгледа, разумео. Он је био победник који није успео у ономе што је намеравао, победник који гледа у клицу будућег пораза, свестан да ју је сам посејао.

А све је, за њега, почело како треба и како је планирао. Потпуно освајање медија, супериорна изборна кампања, невиђено уситњавање патриотског блока, пуна контрола свих изборних механизама. Ништа није остављало места сумњи да се неће остварити пројектована апсолутна победа на свим нивоима.

У самој изборној ноћи тежиште манипулације стављено је на ЦЕСИД, наводно невладину организацију која од пето-октобарског пуча у потпуности обликује, усмерава и контролише све аспекте изборног процеса у Србији, а посебно пројекције нарученог изборног резултата, у чему до сада нису имали конкуренцију. ЦЕСИД је имао значајну улогу у манипулативним процесима којима су напредњаци доведени на власт, за шта је њихов тадашњи програмски директор, Марко Благојевић, од Вучића “награђен” местом директора Владине канцеларије за обнову која је директно управљала огромним средствима и донацијама за пострадале од поплава, отворено избегавајући претходно прописане процедуре за такве ситуације. Наравно, Благојевић је сам одабрао свог наследника, Ђорђа Вуковића, па је било очекивано да ће са те стране Вучић имати ветар у леђа. Али …

По устаљеним манипулативним матрицама ЦЕСИД се, у изборној ноћи, први обратио јавности и по свом узорку (који је иначе чудо невиђено!, будући да обично већ у првом сату после избора издиктира изборни резултат који на крају РИК обично само потврди) изнео податке који су најављивали убедљиву победу коалиције окупљене око напредњака, и још убедљивије заостајање за цензусом Радуловића, Тадићеве дружине и коалиције Двери-ДСС. И то шепурење ЦЕСИД-а трајало је негде до иза 22 часа када се, ненадано, али очигледно са циљем и по нечијем задатку, огласио Ипсос Стратеџик Маркетинг са подацима који су указивали да су Радуловић, Тадић и Двери-ДСС прилично удобно изнад цензуза. Био је то поприличан шок, али права сензација догодила се касније када је ЦЕСИД постепено, “да се Власи не досете”, почео да своје податке прилагођава Ипсосовим. Искрено, нисам мислио да ћу тако нешто дочекати у “европској Србији” – ЦЕСИД који се на коленима повлачи из манипулације у коју је кренуо!! 

Био је то знак да се нешто озбиљно мења у ономе што је Вучић са својим налогодавцима пројектовао и договорио пре него што је изборе и расписао, као и да му та промена сигурно неће пријати.

Видевши да му кола не клизе, већ се котрљају, низа страну Вучић излази и проглашава победу, делећи пацке и Ипсосу и ЦЕСИДУ, али тврдећи да три поменута учесника у изборној утакмици немају цензус, чиме је још једном показао своју нетактичност и одсуство политичке одмерености када ствари крену током који му се не допада. Јер, његова изјава додатно је потврдила сумње у манипулативне намере ЦЕСИД-овог деловања, као и то на чијој је линији заправо деловао. 

Додатну нервозу и сумњу изазивало је не оглашавање РИК-а, које је иначе разумљиво будући да РИК не ради са узорцима већ са стварно избројаним гласовима и да обично чека бар 30 % обрађеног бирачког тела како би постигао какву-такву репрезентативност, што су његови представници објаснили на конференцији одржаној иза поноћи. Али, у датом тренутку, када је је “проваљени” ЦЕСИД  покушавао да ретерира и колико-толико прикрије очигледну изборну фарсу, ћутање РИК-а опозицији је, природно, деловало сумњиво и претеће, па су се они покупили, заборавили на програмске разлике и сложно им закуцали на врата. Још једно Вучићево “први пут и историји”. Али, стварно. 

Епилог

Без обзира да ли су о томе одлучили усијани телефони страних амбасадора (који су, нема сумње од 23 часа до поноћи имали пуне руке посла и са Вучићем и међусобно), опозиција у РИК-у, Ипсос, сам Вучић или сви заједно, тек РИК је објавио резултате који, на основу 97,45 % обрађених бирачких места, потврђују пројекције Ипсоса, будући да су се све три листе, око којих су се ломила копља, сместиле у парламент. Улазак у скупштину већег броја странака, смањио је број гласова странака које нису прешле цензуз, а који се у овом изборном систему, по кључу парламентарне заступљености, припајају странкама које су га прешле. Отуда, иако је освојио више гласова него на претходним изборима СНС има 27 мандата мање, а Вучићу се очигледно сузио политички простор који је мислио да прошири. 

Вучићев политички цунами, како га је назвао Дачић, није успео да сабије СПС коалицију на испод 10 %, што је била очигледна Вучићева намера, па ће и по том основу пред Вучићем бити тешка политичка одлука. Али, све те прогнозе и пост-изборне комбинације нису тема овог текста, њих ћемо оставити за касније.

И после епилога

Упркос свим полугама које је држао у рукама и убедљивој победи, ови избори су разоткрили сву фарсичност изборног процеса у Србији и оголили чињеницу у којој мери је Вучићев режим продукт западних манипулативних механизама.

Посебно је важно што је евро-атлански институт за контролу изборног процеса, ЦЕСИД, сам себе разобличио пред српском јавношћу. Неубедљиви покушај Бојана Клачара, члана ЦЕСИД-овог руководећег тима, да пред новинарима објасни несхватљиве “промашаје” ЦЕСИД-а у изборној ноћи више је продубио него отклонио сумње у његову стварну улогу у изборним процесима од оснивања 1997. године до данас, а чињеница да се њиховом сајту не може приступити због наводног редизајна довољно говори сама за себе.

А будућем мандатару, Александру Вучићу, остаје да размишља да ли му је оваква победа успех или неуспех? И шта га, тек, даље чека …?!

Аутор: Драган Милашиновић
Извор: Фонд Стратешке Културе
Крај ере ЦЕСИД-а у ноћи Вучићеве пирове победе

александар вучић, Избори 2016., Ипсос, манипулација, опозиција, снс, србија, цесид
http://www.magacinportal.org/2016/04/26/kraj-ere-cesid-u-noci-vuciceve-pirove-pobede/