На данашњи дан 1917. године умро je српски војвода Радомир Путник

[caption id="attachment_27211" align="aligncenter" width="527"] Радомир Путник у свом кабинету пред рат[/caption]

На данашњи дан 1917. године, у Ници је умро српски војвода Радомир Путник, славни војсковођа у балканским ратовима и у Првом светском рату.

Радомир Путник рођен је 24. јануара 1847. у Крагујевцу.

Презиме Путник његова породица је добила у време када су се његови преци, тачније прадеда Арсеније, доселили са Косова у великој сеоби Срба (1690) у Белу Цркву.

Када су његовог прадеду, који је тада имао око седам година, упитали како се зове, одговорио је да је он путник у непознатом правцу. По ослобођењу Србије у XИX веку, породица се из Аустро-Угарске преселила у Србију. Отац Димитрије је био учитељ у Крагујевцу.

Радомир Путник био је војник и војсковођа српске војске пуних четрдесет година. Војничко звање је стекао на Артиљеријској школи у Београду. После многих распореда и напредовања у служби 1903. године унапређен је у чин генерала и постављен за начелника Главног генералштаба. Године 1906. био је први пут именован за министра војног.

[caption id="attachment_27212" align="aligncenter" width="527"] Радомир Путник у Ваљеву 1914. године[/caption]

Током своје богате војничке каријере био је два пута начелник Главног генералштаба, пет пута министар војни и начелник Штаба Врховне команде Војске Краљевине Србије у Балканским и Првом светском рату.

Деведесет девет година од смрти војводе Радомира Путника обележено је данас у 11 часова, церемонијом свечаног одавања државних и војних почасти и полагања венаца крај гроба војводе Путника у Централној алеји Новог гробља.

Од 1886. до 1889. године био је начелник Обавештајног, а затим Оперативног одељења Главног генералштаба. Од 1890. обављао је дужност помоћника начелника Главног генералштаба. Пензионисан је 1896. године.

После Мајског преврата, реактивиран је и постављен за начелника Главног генералштаба. На овом положају је остао до 1912. године.

Радомир Путник је творац модерне српске војске. У оквиру школовања и обуке официра увео је различите новине, укључујући и решавање тактичких задатака. Српску војску је осавременио новим наоружањем, на кључна места је поставио талентоване официре и није дозволио да се политика умеша у војне послове.

Заједно са Живојином Мишићем припремио је све ратне планове за Балканске ратове и за Први светски рат.

У Балканским ратовима био је начелник штаба Врховне команде. После Кумановске битке унапређен је у чин првог војводе српске војске. У Битољској бици је одиграо кључну улогу и правилним распоредом снага је Турцима нанео велики ударац у Првом балканском рату. У наставку рата је командовао продором ка Јадранском мору, који се завршио опсадом Скадра.

У Првом светском рату био је начелник штаба Врховне команде, све до погоршања његове болести 1916. када га је на том месту наследио генерал Петар Бојовић. Путник је командовао српском војском за време све четири непријатељске офанзиве на Србију.

Током битке на Церу, уз помоћ промућурног команданта Друге армије Степе Степановића нанео је Аустроугарима велики пораз. Противио се српској офанзиви у правцу Срема, али је на притисак владе организовао офанзиву на непријатељску територију. Након почетних успеха, због гомилања непријатељских снага на Дрини, повукао је војску и спремио се за нову одбрану Србије.

Његова одлука да напусти Београд и скрати фронт за време Колубарске битке је била пресудна, јер је српска војска добила време да се опорави и одмори. Препорођену српску војску је повео у офанзиву која је нанела одлучујући ударац Аустроугарима код Сувобора, након чега је аустроугарска војска потиснута са територије Србије. Када је почела четврта офанзива на Србију, Путник је већ био тешко оболео и није имао много удела у оперативним одлукама. Ипак, у околностима које су биле веома неповољне по Србију, успео је да организује повлачење српске војске преко албанских и црногорских планина, на албанско приморје.

Војвода Путник је, преноси Ризница српска, био од српских војсковођа који се нису китили ордењем и знаменијем. "Моје су декорације испод мундира" говорио је Путник, који ордење никада није носио.

Тешко болестан, Путник је стигао у Скадар 6. децембра 1915. године, а 9. јануара 1916. је пребачен на Крф, где се лечио до септембра исте године. Са Крфа је отишао у Ницу да настави лечење...

Тешко оболео пренесен је на рукама својих војника преко Албаније. Регент је већ почео да оптужује Врховну команду, "што је у току повлачења прекинула везе са другим армијама, уз инсинуације и претеривања као и увек када војска није била заузета операцијама..." Путник је затражио да му се одобри петомесечно одсуство за лечење које му је Краљ одобрио. Пребацио се у Италију, одакле је пошао на лечење у Ницу. Већ 9. децембра 1915. године замењен је.

[caption id="attachment_27213" align="aligncenter" width="527"] Српски војници носе оболелог Путика преко албанских планина[/caption]

"Много сам патио и много сам мучен. Али све праштам — све заборављам. Само ме боли то што сам са положаја начелника штаба Врховне команде уклоњен онако, како ја ни свог рђавог посилног нисам терао натраг у команду. Да ни посилног добар официр не тера од себе овако и на овај начин. А мене, тек мене су отерали као најгорег, јер је требао неко да плати цех. И то ме боли и болеће ме до гроба".

Умро је 17. маја 1917. године у Ници где је ковчег с његовим посмртним остацима остављен у цркви на Руском гробљу. Један од српских новинара пролазећи седам година касније туда запрепашћено је писао: "Велики вођа наше војске још увек лежи у црквеном прозору и отаџбина не може још увек да се сети свог великог сина коме толико дугује". На то су му два француска ђенерала рекла: "Или га пренесите у своју земљу и сахраните, или дајте да га ми Французи сахранимо".

Новембра 1926. године, више од девет година од његове смрти на београдску железничку станицу стигли су посмртни остаци Војводе Путника, Стојана Новаковића и Андре Николића.

Сахрањен је 7. децембра на Новом гробљу уз све државне и војне почасти. Ту му је прилозима многобројних поштоваоца, подигнут велики споменик.

"Историја ће, Велики војводо, најбоље рећи заслуге које си стекао за војску, и заслуге за ослобођење и уједињење",рекао је говорник на сахрани.

Извор: Мондо
На данашњи дан 1917. године умро je српски војвода Радомир Путник

Војвода Путник, идентитет, историја, србија, српство
http://www.magacinportal.org/2016/05/17/na-danasnji-dan-1917-godine-umro-je-srpski-vojvoda-radomir-putnik/