Ђорђе Штефан: Савршенство српске привреде

Многи кажу "Образовни систем прилагодити потребама привреде" а такви не увиђају да И јесте, прво ти рођак нађе посао а онда купиш диплому.

Проблем са светом је што не увиђају генијалност нашег привредног модела. Цео свет жури на посао да ради а ми да не радимо. Имамо каквог хоћес кадра али нико не ради, јер зашто би кад може и тако да живи?

Ако ти се баш приради, и ухвати те жеља за патњом позовеш пријатеља или рођака и наручиш радно место, он те углави негде да ништа или превише не радиш и то је то. Ако си мало више настран одеш код приватника. Приватници су теретане за сиротињу. Тамо имаш гајбице, пакете, флаше и све остало теже од 10кг да теглиш. Да ли ти то желиш? Па наравно да желиш чим то радиш. Боже па не би неко ваљда насилно ишао на такво мучење. То би било као да неко бодибилдере тера да дижу тегове, они то воле.

Што се тиче десетине хиљада дипломаца који блеје на бироу, они воле да знају, то је њихова тајна. Није да неко од њих да жели да ради, ма јок, они су ишли у школе да би знали како бити ово или оно. Дакле само да би знали. Да су хтели да раде не би ишли у школе већ би одмах позвали рођака из града да их убаци како ко где воли, неко да лежи неко да билдује.

Опет има нас који нити смо учили нити радили, ми волимо да пијемо и да се дрогирамо. Дроге има у изобиљу, то је још једна тајна нашег савршеног модела државе. Мозес да је купиш и од униформе, мало ће да се нећка али продаће ти, мозда и дати ако си геј.

Што се тиче жена оне су посебна категорија становништва, оне воле да изгледају лепо, не из неког посебног разлога да би се боље удале, него виделе на ТВ-у. А кад је на ТВ-у то мора да буде добро. Оне углавном не раде. Њихов посао је да роде дете, да се играју са дететом, да уче са дететом и да опет буду дете и одрасту још једно детињство. Не треба их кривити што оне имају два детињства а мушкарац једно, мушкарци воле тако, јер да не воле и они би рађали.

И за крај ту су разне стране амбасаде, ЕУ изасланици и званичници који посматрају нашу привреду и диве се како смо успели са тако мало ресурса тако лепо да живимо. Кад нам треба лечење ми окачимо своју слику на Фејсбуку или Твитеру и напишемо рачун где људи шаљу паре. Кад нам треба бензин ми одемо у Босну па наточимо пун резервоар, кад нам треба кулен ми у Мађарску...

Једноставно свега има само треба знати где и како. Они који не знају се на почетку много муче, али временом и они уђу у штос. Узмеш кредит па га никад не вратиш. Ето, то су паре за славу. И тако даље. Али ту су увек зановетала по медијима који нешто паламуде хоће ово или оно да уведу, реформе и слично. Види се да нису читали Арчибалда Рајса.

Пуштамо и такве да живе, јер и они су део који нас увек подсећа како не треба и шта не радити.

Аутор: Ђорђе Штефан, Дипломирани Менаџер у медијима на универзитету Мегатренд
Ђорђе Штефан: Савршенство српске привреде

друштво, Ђорђе Штефан, економија, корупција, образовање, политика, србија
http://www.magacinportal.org/2016/05/20/djordje-stefan-savrsenstvo-srpske-privrede/