Ранко Пивљанин: Црна Гора

[caption id="attachment_47823" align="aligncenter" width="600"] Протест oмладинае Црне Горе из Подгорице због обележавања Дана независности. Фото: sputniknews.com[/caption]

Да се одмах разумемо, волим Црну Гору! И смем да се закунем да је ништа мање не воле они њени грађани који су у суботу били резервисани према прослави десетогодишњице независности.

Нити постоје гради које ће измерити љубав према њој код оних којима је пусула о независности највећа легитимација отаџбинске оданости, заједно са “индепендистичком” заставом у рукама увезаном уз НАТО барјак. Са главним гостима у виду једног бриселског бирократе и једног председника самопрокламоване републике за којим се вуче потерница за тероризам, геноциде и сумња да је трговао органима. ( Могли би Доналд Туск и Хашим Тачи коначно то и да расправе кад су се већ нашли заједно.)
Е, ту се разилазимо! Не Црна Гора и ја, него оно исконско црногорско у мени  и људи који су узели тапију на исто и бесрамно га узурпирајући.

Био сам на тиватском аеродрому дан после референдум и највише људи на шалтерима је говорило албански, чекирајући карте за Америку, Швајцарску, Немачку…. Били су на гласању и враћали су се кући.

Рођен сам у Црној Гори, али нисам имао право да гласам.

Зато су ми изборили право да се у родном граду морам пријавити кад дођем да обиђем мајку!

Право да малом сестрићу објашњавам чудна слова у буквару!

Право да заборавим који сам језик проговорио и на ком сам школован!
Право да “креативно” тумачим Његоша!

Право да ми цркву у којој смо крштени и ја и промотер независности зову окупаторком!

Много је то права за ово мало живота и крхког знања.

Што се тиче Црне Горе, желим јој сву срећу овог света. Била је држава и биће. Вечнија од привремених људи!

Аутор: Ранко Пивљанин
Извор: Искра
Ранко Пивљанин: Црна Гора

идентитет, независност, Срби, српство, црна гора
http://www.magacinportal.org/2016/05/23/ranko-pivljanin-crna-gora/