Приче из Великог рата: Из дневника Др Синише Ђаје

Око стотину војника из моје батерије ноћас је побегло: наредници, поднаредници, стража - све је отишло. Побегао је и мој посилни Јанко. Очистио ми чизме, спремио све, оставио кључ од мог сандука више моје главе, па отишао. Куда ће ти јадници не умем себи да објасним? Вероватно се враћају кућама, јер су својим очима видели пропаст Србије.

Јадна Србијо!

Оштри северац је наричући писком повијао суве гране промрзлих дрвета, испод којих су тињале ватре и осветљавале заостале војнике наше батерије. Било је 11 часова ноћу. Приђох им и наредих да спреме коње.

Смрзнутим друмом приђосмо топовима. Запрегосмо их и кренусмо. Лупа тешких точкова и шкрипа неподмазаних осовина нарицали су над Србијом која је издисала...

Нико ништа није говорио. Полако смо се приближили дворишту где смо били убиваковани. Једна група војника крај пута копала је јарак. Ту се заустависмо.

Постројих хладне и неме цеви топова, бранитеља и ослободитеља Србије да их сахраним.

Бледа светлост запаљеног барута из топовских зрна осветљавала је тужни погреб.

Војници приђоше топовима и скидоше цеви са њихових лежишта.

Помоћу конопца спустисмо прву топовску цев у раку - потпмуло је јекнуло. Другу бацисмо преко ове - метални звук пробио је ноћну тишину жалосним писком. Трећа и четврта падоше са јауком живог сахрањеног.

Очи нам се засузише, плакали смо крај раке где смо закопали сву веру и наду.

(Kоста Димитријевић, "Јунаци српске трилогије говоре", Индустродидакта, Београд, 1971.)
Извор: Приче из Великог рата

Приче из Великог рата: Из дневника Др Синише Ђаје

велики рат, војска, историја, србија
http://www.magacinportal.org/2016/11/14/price-iz-velikog-rata-iz-dnevnika-dr-sinise-djaje/