Будућност Срба у Црној Гори?

[caption id="attachment_47823" align="aligncenter" width="600"] Протест oмладинае Црне Горе из Подгорице због обележавања Дана независности. Фото: sputniknews.com[/caption]

Одакле год да човјек почне причу на ову тему, чини се да је требало с другог краја или можда с другачијег становишта и на други начин..

Чињеница је да смо доживјели неколико колективних пораза последњих година, да сад посебно овдје не елаборирам објективне околности под којима се то десило, као ни друге учеснике и актере.

Разлога је засигурно више, они су комплексни и веома сложени, уз то мислим и да је срећа у неким одсудним моментима окренула леђа. Можда је нијесмо ни заслужили, и то треба рећи. Многи од нас су у међувремену спавали, препуштали другима да ријеше наша питања ,а ови други су имали преча посла, они трећих било је најмање, њихови трудови нијесу дали најбоље резултате.

Мало руках, малена и снага.
Губитком на недемократском референдуму почеле су наше недаће, а послије све што се дешавало било је наставак агоније и пропадања једног народа. У једном моменту многи су губили наду, предавали се, клонули духом, одустајали, прихватали зарад егзистенције оно што неко не би ни по цијену живота.

Било је то и добра прилика за сваког од нас да се покажемо, да видимо ко је ко, и од каквог материјала састављен. Но, и поред свега у већини остали смо ипак храбри и спремни да се ухватимо у коштац са свим пошастима које су нас снашле, у међувремену смо и консолидовали редове, утврдили приоритете.. Пробудили су се они бастадури којих смо имали у свим временима наше славне прошлости.

Остало је и записано у историји да је српски народ увијек у критичним моментима имао људе, појединце који су имали вјеру, који су кадри и којима баста да повуку праве потезе, дају добре одговоре на све околности. Напокон смо схватили да више не можемо ,,играти,, дефанзивно, постали смо отворени за све и сваког у Црној Гори, чак и за оне наше дојучерашње сународнике, који су добровољно (или не) одлучили да не буду више исто што и ми. Ми и као појединци и као народ имамо једну већу бригу и одговорност, али и врло реалан страх за Црну Гору.

Иако би било логично да желимо срушити ове новоцрногорске и продукљанске тековине и послати их у историју (не сумњам да ће то урадити и оне саме од себе) ми ипак вјерујемо у један препород ове државе, њено колективно преумљење, повратак себи, њен просперитет.

Црну Гору је пријеко потребно вратити себи, јер је подалеко одлутала без циља, изгубила орјентире и компасе, загазила у некакву квазиестетску површност, у модерни црногорски шовинизам обучен у одежде модерног грађанског мултикултурализма и мултиконфесионализма. Она је и одступила од свог традиционалног изворишта и исходишта.

Створила је своје поданике, који функционишу по принципу страха за голи живот, за посао, створила бескичмену масу младих бесциљних и безнадежних људи, послушника, полтрона, скоројевића, полуинтелектуалаца, трговаца дипломама, личним картама, фалсификатора свега и свачега..

На крају и тај нови конструисани новоцрногорски човјек у чији ДНК се покушава утиснути и убризгати неки европски антихришћански дух створио је најобичнији хибрид и руину, спремну да се уруши сваког момента. Наша је дакле људска брига и за овакве појаве, феномене и друштвене деформитете. Наша љубав је прије свега велика према овој земљи, мајци наших предака и њених чојских и честитих синова.

Наша брига је за све и свја у овој земљи, јер она је наша кућа, стварали су је наши дједови, давали своју крв за њу, а та крв је постала како каже древни Тартулијан ,,сјеме за нове хришћане,, и ми смо, укључујући наше дједове и синове најбољи примјер за то. Они који љубав према Црној Гори мјере количином новца и дебљином свог новчаника не разумију нашу љубав и бригу за овакву Црну Гору. Десна рука када им је на срцу , лијева је обично у џепу. Њима Црна Гора треба као систем, фирма, ресурс одакле црпе материјална богатства за себе и своје најближе сроднике, рођаке, кумове и пријатеље. Како каже Добрица Ћосић на једном мјесту у својој књизи ,,Држава је коб црногорског племена, она је храна нераду, јавашлуку и сваком неморалу,, . И ова теза је врло употребљива у актуелном случају. То је мјера њихове ,,љубави,, ! Управо отуда и неразумијевање и наше распре и подјеле, анимозитети и њихова отворена мржња према нама.

Ми смо по њовом доживљају издајници, посрбице, терористи, противници тековина ,деструктивци и рушитељи младе државе и демократије?! Они су за нас заблудјела браћа још увијек одана комунистичкој идеологији, остала по том убјеђењу у 1941—ој години, ту је за њих вријеме стало и све што раде и промишљају дешава се са те дистанце.

По сриједи је очигледно она вјечита борба у човјеку између образа и дебелог цријева, која траје у свим вјековима и покољењима.

Свако бира на коју ће страну, ми смо то давно изабрали. Ако је цијена нашег опстанка као народа светосавског у Црној Гори одрицање од темељних опредељења, имена, нације, вјере, традиције, лично никад ту дилему нијесам имао, нити данас имам. Неко ће рећи наша будућност ће бити тешка, а ја питам и себе и вас, а када то није било тешкоћа за српски народ ма гдје живио? Данас није популарно бити ни Србим у сред Београда. Неко ће рећи да се не уклапамо у савремене токове како овдашње, тако и политике на ширем плану, а ја кажем када смо се у потпуности ми уклапали у те токове? Неко ће опет рећи да због наше љубави према Русији никад наши политички представници неће узети власт у Црној Гори.

Богу хвала ситуација се на међународном плану значајно мијења, неће вјечито беспоговорно послушништво бити у моди, изазваће могуће непријатност код налогодаваца са запада, па ће мало попустити, кад већ њиховим агентурама и намјесницима овдје образ не смета да и сами нешто учине тим поводом. Све у свему и побједа Трампа у САД је охрабрење за нас и рекао бих разлог за реални оптимизам у повољан развој даљих догађаја. Послије кише увијек долази сунце.

Године пред нама су године стварања добрих претпоставки за нове свијетле часове српског народа у Црној Гори. Ваљда је и божја и земаљска правда на нашој страни, а ,,ако је Бог са нама,ко ли ће против нас,,!

Аутор: Вељко Рачић
Извор: ИН4С
Будућност Срба у Црној Гори?

идентитет, Срби, српство, црна гора
http://www.magacinportal.org/2016/11/16/buducnost-srba-u-crnoj-gori/