Проф. др Несторовић: Вакцине треба да буду много сигурније

[caption id="attachment_54286" align="aligncenter" width="600"] Фото: YouTube Screenshot[/caption]

Мислим да сама чињеница да се само око ММР вакцине води таква полемика указује да проблем постоји, рекао је за Б92 Проф. др Бранимир Несторовић, пулмолог и алерголог на Универзитетској клиници у Тиршовој.

Иза себе има скоро четири деценије рада на месту начелника Одељења за алергологију и пулмологију Универзитетске клинике у Тиршовој у Београду. Јавно је иступао против појединих обавезних вакцина, али се залагао за увођење неких које то још нису. Саветује родитељима да јачају имунитет деце на природан начин и тврди да се од грипа може оболети само једном у десет година. Као водећи српски педијатар др Несторовић ће и ове године бити члан жирија Medis Awards, међународне награде која се додељује за изузетна клиничка достигнућа лекара и фармацеута у Средњој и Југоисточној Европи.

* У српској јавности не јењава полемика о потреби обавезне вакцине против малих богиња, заушки и рубеола (ММР), због наводних негативних последица које може имати. Да ли и даље заступате став да је та вакцина штетна, у тренутку када у суседној Румунији траје епидемија малих богиња и од те болести је умрло више десетина особа?

Мислим да сама чињеница да се ни око једне вакцине не води таква полемика указује да проблем постоји. Зашто нема полемике око пнеумококне или вакцине за хемофилус? Зашто само вакцина за хумани папилома вирус и ММР? Епидемиолошке студије које су показале да нема повезаности су веома лоше, а неке су и директно манипулисане. Тако је др Томпсон, који је за Амерички центар за сузбијање болести радио чувену студију, обелоданио начин на који је смањивана учесталостаутизма код деце Афроамериканаца фиктивним пресељавањем. Директорка поменутог ЦДЦ каже да мањи број деце, са поремећајем функционисања митохондрија (које детоксикују различите материје које уносимо) развија болест сличну аутизму. Коначно, имунитет стечен вакцинацијом траје свега 7 до 10 година, па зашто нема више епидемија око нас?

Друго питање је како су болести које смо учили као “дечје болести” (дакле благе, са трајним имунитетом после прележавања) постале смртоносне. Како то за читаву своју каријеру нисам видео ниједан смртни исход од морбила (а радим од 1979), да би се сада регуларно јављале епидемије? Румунија није нимало добар пример, јер се ради о земљи која је сиромашна и где све инфективне болести дају високу смртност. Процене у Енглеској су да је смртност од морбила око 0,03%. Постоје бројни фактори које би требало узети у обзир, али ако постоји и најмања сумња у сигурност неке вакцине, мислим да она не би требало да буде обавезна, већ да се људима остави могућност избора. Нисам против ниједне вакцине а приори, али вакцине би требало да буду много сигурније.

* Раније сте били мишљења и да је вакцина против хепатитиса Б, коју бебе добијају одмах по рођењу, непотребна. Због чега то сматрате?

Најпре, давање у првом дану живота код детета које је потпуно имунолошки некомпетентно, нема много логике. Немачке студије указују да се добар имуни одговор јавља тек после четвртог месеца живота. Друго, не видим да је инфекција хепатитисом Б велики проблем у нашој средини (раније смо регуларно тестирали труднице и учесталост хепатитис Б позитивних је била ниска). Логичније је било оно што смо раније радили, тестирање трудница у трећем триместру, вакцинисање деце чије су мајке позитивне – инфекција у раном узрасту може да доведе до настајања трајног клицоноштва код беба).

Извор: Б92

 

 

вакцине, здравље, ммр, Проф. др Бранимир Несторовић
http://www.magacinportal.org/2017/07/07/prof-dr-nestorovic-vakcine-treba-da-budu-mnogo-sigurnije/