Подухват Злате Лончар Ћетковић: На Газиместану засадила 1.000 божура!

[caption id="attachment_48278" align="aligncenter" width="268"] Косовски Божури, јединствена врста Божура за коју је везана легенда да не успева ни на једном другом месту. / Фото: Ненад Јеремић[/caption]

Предузимљивошћу Београђанке Злате Лончар Ћетковић, доктора правних наука у пензији, оствариће се стихови познате изворне народне песме која говори да ће поново процветати божури крај Газиместана, споменика српским јунацима палим у Косовском боју.

Јер, пољана око овог спомен-обележја саграђеног 1953. године, већ више деценија је без цвета који је опеван у народним песмама и који се везује за Косовску битку и сам Газиместан.

Захваљујући идеји и ангажовању др Лончар Ћетковић, на простору око споменика на чувеном месту Косовске битке недавно је засађено око 1.000 корена овог популарног цвета јаркоцрвене боје, који је по легенди никао од крви српских јунака страдалих у чувеној бици и који не успева нигде друго него на овом подручју.

- Идеја о садњи божура јавила ми се када сам претпрошле године била пословно ангажована на Космету и видела да на Газиместану нема буквално ни једног јединог божура, чије нестајање траје последњих неколико деценија.

Просто сам у том тренутку осетила да ми се срце цепа јер је околина била прекривена само травом и шипражјем. Зато сам почела да радим на реализацији те идеје, а на срећу, у томе су ме подржали и моји пријатељи са Космета, Мића Данић и Ненад Стојановић, који су на реализацији заиста дуго радили. Пре свега месецима су тражили дозволу од приштинских власти, службе за екологију и заштиту споменика културе - појашњава Злата.

[caption id="attachment_48288" align="aligncenter" width="600"] Др Злата Лончар Ћетковић први пут на КиМ била као ученица. Фото: Новости[/caption]

Првобитни план је био да се божури засаде још у марту месецу како би већ процветали до Видовдана, али су због чекања на неопходну дозволу засађени тек недавно.

- На сађењу близу хиљаду корена овог цвета, које су набавили код житеља Грачанице, моји пријатељи ангажовали су и наше људе из околних места јер је претходно морало да се очисти тло на којем су засађени, тако да је заиста било пуно посла - прича нам ова предузимљива пензионерка.

Наша саговорница се нада да ће већ наредне године божури процветати и подсећајући нас да су јој још као детету, иако је рођена у Срему, родитељи усадили љубав према Косову. Први пут је на Космету била још као основац.

Споменик на Газиместану саграђен је 1953. године, јер су првa два порушили Турци, а потом трећи Албанци 1941, године. Први споменик на Газиместану, мермерни стуб, подигао је син цара Лазара Деспот Стефан Лазаревић, oко 1395. године, док се не зна тачно када је на Газиместану подигнут други споменик од дрвета.

Многи историчари кажу да је то било крајем XVII века. Дрвени споменик је био неколико деценија на месту Косовске битке и њега су Турци порушили и уклонили. Садашњи споменик на Газиместану, рад архитекте Александра Дерока, висок је 25 метара и на његовом врху налази се велика бакарна плоча на којој је угравирана "траса" српске и турске војске у Косовској бици 1389.

[caption id="attachment_48289" align="aligncenter" width="320"] Фото: Новости[/caption]

Срушен до темеља

Трећи споменик на Газиместану, висок седам-осам метара, подигнут је 1924. године, 12 година после коначног ослобођења Косова од Турака октобра 1912. године. Њега су подигли грађани и војници гарнизона града Приштине добровољним прилозима. Али и тај трећи споменик на Газиместану, Албанци су до темеља срушили 1941. године.

[embed]http://www.magacinportal.org/2014/03/20/crven-cvete-pesma-kosovskim-junacima/[/embed]

Аутор: Драгана Зечевић
Извор: Новости
Подухват Злате Лончар Ћетковић: На Газиместану засадила 1.000 божура!

божури, газиместан, Злата Лончар Ћетковић, идентитет, косово, метохија, србија, српство
http://www.magacinportal.org/2016/06/27/poduhvat-zlate-loncar-cetkovic-na-gazimestanu-zasadila-1-000-bozura/