Приче из Великог рата: Погодимо швапски авион

И ту швапски авион, то је сефте био авион, кренуо у извиђање: пође од Црног врха ка Сувој гори. На топу смо били поручник Раденковић, ја и послуга. Кад је наишао тај авион, они сви побегоше, мислили су да ће да бомбардује, ја смо и Петар остали сами.

Петар је био по чину поручник, а по вери муслиман. Каже:

"Митре, шта мислиш ти? Хоћемо ли да бегамо и ми?"

"Ја нећу, велим, да бегам одавде. Не знам где ћу! Него ја ћу на продужник, а ви на нишанску тачку."

Послуша поручник мене, што треба ја њега: он на нишанску тачку, а ја на продужник: лево-десно, лево-десно, циљамо авион што кружи над нама. Како поручник ухвати циљ горе, он лупи руком а ја окресах. Авион се запали. Одједном запали! И поче позади да пуши; лете, вуче се, лете, вуче се ... И дим за њим. Тера, тера, нема да кружи, пошао право доле. А наши коњи били у једној јаруги, поручников и мој коњ. Поручник викну:

"Коње дај овамо!" - он узјаше једнога, ја другога, напред!

"Где ћемо?"

"Оде, каже, право до муниционе колоне."

Авион већ сасвим ниско лети, пада према муниционој колони.

Кад ми тамо - он пао и гори. Приђемо ближе - два човека још нису изгорели у њему, али захвата их пламен... Само њих двојица, никог више у авиону. Изгоре све.

Кад смо се вратили у јединицу, командант каже томе поручнику Раденковићу:

"Ти - за капетана! - а мени: Николић - за каплара!"

"Не, не, хвала, велим, два пута да учим регруте - слабо ја то волим."

Швабе још нису биле прешле Дрину, а ми од Вишеграда добијемо наређење да пођемо ка Београду, да помоћ дамо са брдским топовима. Јурили смо да помогнемо десном крилу. Јој, како су ту напали били!

Стигли смо, прихватали борбу свуда, и гинули!

Казивање Митра Николића (Драгутин Паунић и Милија Ђорђевић, "Три силе притисле Србијицу", Народна књига, Београд, 1988.)
Извор: Приче из Великог рата
Приче из Великог рата: Погодимо швапски авион

авион, велики рат, историја, Срби, србија, храброст
http://www.magacinportal.org/2016/07/20/price-iz-velikog-rata-pogodimo-svapski-avion/