Никола Пејаковић: "Србија да окрене леђа Западу, и да се посвети Богу"

Ми смо једна намргођена, умишљена, горда група аматера која бауља на зачељу цивилизацијске колоне народа. И уместо да се бавимо суштином, ми измишљамо топлу воду и хватамо мрвице са немачког и америчког стола. А они нам се смеју.

Што се тиче нас, Срба, нисмо ми конзервативни, ми смо отпали од Бога и ако му се не вратимо неће од нас остати ништа. Сада смо једна намргођена, умишљена, горда група аматера која бауља на зачељу цивилизацијске колоне народа. И уместо да се бавимо суштином, ми измишљамо топлу воду и хватамо мрвице са немачког и америчког стола. А они нам се смеју. Једино нас Бог воли, а ми то не видимо.

За себе кажете да сте верник, да вас је православље поставило на темеље на којим сад стојите и сачувало. При томе сте из породице русофила, рекли сте да су се у вашој кући увек читали Политика и НИН. Како са те позиције гледате на време у ком смо се обрели, брзог живота и лаког штива...

Учинили сте ми велику част назвавши ме верником. Ја бих то, заиста, волео да будем. Али, ја сам слаб, наиван и горд човек, разапет између страсти и лоших особина којих имам напретек. Далеко сам од Христовог војника какав бих волео да јесам. Међутим, вади ме жеља да се поправим и вера да то могу. А ово време је као и свако време. Мислим да је свако време исто и да се борба одвија у човеку и његовој души, односно, за душу. А код Срба, у Босни, увек је била присутна та блага русофилска нота, оданост Београду и чежња за њим. Није то била специјалност само моје фамилије.

У „Лепим селима”, која су показала сав апсурд рата у БиХ, и рата уопште, глумили сте муслиманског војника. Недавно сте рекли да имате осећај да је у БиХ само потписано привремено примирје и да се вештачки одржава прича о суживоту. Не би ли било за све у БиХ боље да се без присиле пусти да се нити увежу тамо где то живот заиста тражи, уместо форсирања неког новог братства-јединства?

Слажем се. Треба да пусте да свакодневни живот уреди те компликоване односе. Тешко је присилити неког на сарадњу, пријатељство, поштовање, и све то у комбинацији с поверењем. Треба спречити евентуални рат по сваку цену, по сваку цену. А то значи да сви морају да схвате реалност. А реалност је – Босна је подељена, намучена и крвавим неповерењем изрована земља. У том смислу јасно је да ту праве државе нема, да живота заједничког нема, али има неке врсте сарадње, тамо где морамо и где нам се интереси укрштају. Можемо једни поред других, мирно и с уважавањем, али више од тога, за сада – не. Најлакши начин да се спречи рат је да народи овде схвате да је рат могућ само ако га неко са стране потпали, значи, рат је овде могућ само за нечији туђи рачун, као део неких геополитичких игара, никако другачије. Народ неће рат, али светске будале и гилиптери можда хоће и треба бити опрезан.

Магацин коментар: Пред вама је само иѕдвојен део целог интервјуа којег можете прочитати на страници Политике.

[embed]http://www.magacinportal.org/2012/11/01/socijalisti-koji-se-kunu-u-sorosa-da-ti-se-dusa-zaledi/[/embed]
Никола Пејаковић: "Србија да окрене леђа Западу, и да се посвети Богу"

интервју, мишљење, никола пејаковић, политика
http://www.magacinportal.org/2016/08/23/nikola-pejakovic-srbija-da-okrene-ledja-zapadu-da-se-posveti-bogu/