Како су се наши преци односили према деци: Оба родитеља су активно учествовала у васпитању

После распада словенске заједнице, односно када су одређена словенска племена ушла у орбиту утицаја страних култура, језичка култура, језичка традиција и обичаји нису дозвољавали члановима друштвене елите да (одмах) одступе од канона двочланог словенског личног имена (600 – 1000. године наше ере).

Дете је постајало, према словенској традицији, пуноправни члан заједнице (задруге, рода, племена, државе) када напуни седам година.

Тада дете прелази од женског под мушко старатељство. Том приликом се уприличавао “обред увођења под мушко старатељство” (иницијација) и дете је добијало ново име, а старо које је давано независно од пола, под утицајем осећања и импулса мајке, предавано је забораву.

Ново, специјално смишљено име, морало је да одговара карактеру детета, квалитетима које у њему желе да виде родитељи и родбина.

Имена нису давана, као данас, по томе што лепо звуче или зато што су модерна, већ према томе које значење и колику снагу носе!

Имену се придавала још већа пажња уколико би се приметило да дете има слаб карактер. Тада би се одлучивали за име које треба да га подсећа на оно што нема, а треба да достигне. На пример осмотримо имена попут:

Богумил – да буде мио Богу;
Гостерад – да се одликује гостопримством;
Мстислав – да буде надмоћан над искушењима, односно ђаволом;
Јарослав – да буде честит, племенит, на добром гласу, хвали, да има истинску, непорочну славу;
Љубомир(ка) – да буде велики љубитељ мира, итд.

Како видимо, према старословенским веровањима име је било заклетва и магијски знак, повезано са човеком, тј. његовим носиоцем.

Благодарећи лексичком саставу имена (два члана), сачуваним обичајима и традицијом, ми много знамо о култури и систему вредности наших предака.

Ево примера како су се имена изводила из различитих сфера живота:

Жизн(ь) (суфикси – бит, жир) – следе имена – Властибит, Жирослав, Домажир.

Пожељне вредности (добро, драго, мило, радо) уграђивале су се у имена – Доброгост, Љубомир, Љубивоје, Љубивој, Радомир, Ратислав, Радослав, Растимир, Милостриј.

Одречне, непожељне вредности (не) давале су имена – Никлот, Немир, Негослав, Нерад.

Смисао познања (мисли, мисао, вид) уграђиван је у имена – Мислибор, Гостевид, Болемисл.

Друштвено устројство (держи, гради, влади) у основи је имена Держикрај, Градислав, Владимир.

Гостопримство (гост) основа је за имена – Љубогост, Доброгос, Радогост.

Војна организација (полк/пук, вој) давала је инспирацију за следећа имена – Свјатополк, Во(ј)ислав.

Борбена готовост (буди, креси) – инспирисала је имена – Будивој, Кресислав.

Борба (бори, рати) – Боригнев, Ратибор.

Војна врлина (свјато, јаро, пако) – Светомир/Свјатомир, Јарослав, Пакослав.

Част, слава (чти, слав) – Чтибор, Томислав, Болеслав.

Породица (брато, стриј, сестро) – Братомил, Желистриј, Сестромил.

Сопственост (семи) – Семисл, Семавит.

Вера (Бог) – Богосав/Богуслав, Хвалибог, Молибог, Богухвал.

Извор: Опанак
Како су се наши преци односили према деци: Оба родитеља су активно учествовала у васпитању

Веровање, деца, живот, Имена, историја, Словенске заједнице
http://www.magacinportal.org/2016/10/18/kako-su-se-nasi-preci-odnosili-prema-deci-oba-roditelja-su-aktivno-ucestvovala-u-vaspitanju/