Драган Лазић: Приштевачки корзо...

...Било је то чудо једно... невиђено... корзое су имала сва места... било је то време, у коме је, по културолошком и социолошком профилу уцесника, корзо потпуно одговарало сврси свог постојања и васпостављања...

...Уједначеном брзином, ногу пред ногу, текла је, у круг, река људи... различитих... а, само у једном спојени... у приштевачком корзоу...

...Шпалир у мимоходу...помешани... неколико генерација... од Градске кафане "Авала"... па до хотела "Косовски Божур"... по улици, која раније није била затворена за саобрацај, а, касније су је затварали од 18 па до 22... корзо је трајао од 18 па до 21 сат... и онда се полако осипао... да би остали најупорнији...

...Дуж корзоа, сва стабла дрвећа и стубови уличне расвете, били су запосети бy различитих друштава... свако је имао своје место дуж корзоа... или дрво или бандеру у главној улици... било је незамисливо да неко неком узурпира место... тога се чак ни ја не сећам...

...Раније, Албанци који нису из Приштине, или они, који су корзо игнорисали из неког самоњимазнаног разлога, шетали су оним делом тротоара од бившег "Јединства"... хотела "Косовски Божур"... значи оним делом између улица "Моше Пијаде"... и учице "Аце Маровица"...

...Неписани закони, унутрашња организација и устројсво корзоа, деловали су савршено... организам један, велики, вишећелијски... и ми у њему... делићи... са јасно дефинисаним обавезама... да се лагано вртимо у круг или да стојимо на свом месту, које нам је додељено, неком унутрашњом организацијом, нама непознатом и нејасном... али функционалном...

...Свега је било на корзоу... упознавања, полазака, раскида, венчања, развода... ту је све почињало и завршавало се... и Латино серије... и Шведски акциони...

...Овако је то, најчешће, изгледало... ти са друштвом стојиш испред свог дрвета... а, девојка којој си симпатија шета корзоом, са другарицом, најчешће, пролази поред тебе сваких 15-так минута... и онда погледи... са обе стране... другарица процењује оправданост и сврсисходнос окретања још неколико кругова, пред почетак проводаџисања...

...после неколико дана, бесомучног вртења у круг... где је несвестица загарантована, сачињава се "студија изводљивости" пажљиво се планира сваки корак, уговара се сусрет, а све преко посредника... нормално, под будним оком другарице, као незаобилазног заштитног фактора у поласцима тадашњим и раскидима... и разговор код биоскопа "Вллазними" у паркићу... па, ако постоје обостране симпатије... корзо уписује још једну рецку... пар почиње да шета заједно, можда, још пар дана, уз другарицу... Божемој... да се не опусте претерано... како је то било лепо ...и невино и чисто...!!!

...Проналажење пријатеља на корзоу било је врло просто... већина нас је знала, где ко стоји... и право под његово дрво... ту промашаја није било... ако неко, далекобило није изашао... а, могла је да га спречи само нека болештина тешка и заразна... испод "јектике" ништа... нема оправдања... или одвођење у војску, бy војне полиције, са све лисицама на рукама, због неодазивања на позив...

...Ови старији од нас... имали су "мирнија" дрвца, тј. места... према хотелу "Божур"... сећам се, дрво преко пута "Божура"... а ту Приштевачка елита: Каћа Џудовић, Зорица Димитријевић, Мима Денић, Маца... Неша Влаховић, браћа Рок и Зеф, Браца Крњић... пуно њих... имао сам привилегију, велику, да будем, као млад, неколико пута, испод тог дрвета у том друштву... ту се градио и стицао статус... било је то време... !!!

...а, ми, млађи, испред "Комитета"... где је кувало, као у гротлу... моје друштво окупљало се испред прве бандере, испред "Комитета"... једно од најлепших места, уффффф, што смо били поносни... поред нас, прво дрво... Гимназијалци, '56. годиште... Жоља, Лелица, Влада, Ксенија, Биби, Мики Симоновић, Љиља... испод "жалосне врбе" старији гимназијалци... Влада Марић, Ферид - Феђа Љосхи, Ћема, Иким, Бобс Тадић... пуно њих... нека ми опросте што их све не поменух... па, ко бих их се свих сетио... калабал'к...

...зато смо овде, на месту, на ком' се сећања освежавају и оживљавају... ајде да заједно реконструишемо наш корзо, да му удахнемо живот... и да се, макар још једном, њиме прошетамо... шетам се ја тим корзоом често... али сам... па ми је нешто бљак... са вама ми је лепше... са вама у ♥ ...

...И никад никог као њу...

И никад никог као њу...
...и никад, никог не вољах тако силно и нежно;
...и никад ме помен имена нечијег,
није испуњавао таквим усхићењем и миљем;
...и одзвањао у ♥, тако лепо и питко,
на сам помен имена њеног...
...и никад не преболех одвајање од ње,
макар то било и на један трен,
одмах ми је фалила, недостајала;
...и туговах дуго, болујући без ње,
без и мало жеље да је прездравим...
...и никад нико, није у мени будио оно,
што она у мени буђаше...
љубав, страст, тугу, осмех и бол;
...све је то она носила у себи;
и све је то она са мном делила...
...и колико год се ти, безимени створови,
чијег се самог помена имена, стидим и срамим,
трудили да нас одвоје, да нас одљубе, да је не волим,
све сам је више волео и желео;
...и све чежњивије погледавао у њеном правцу...
...и никад, никог нећу волети тако силно и нежно;
...и никад ме помен нечијег имена,
неће испуњавати таквим усхићењем и миљем;
...и одзвањати у ♥, тако лепо и питко,
на сам помен имена њеног...

...и никад никог као њу...

Драган Лазић, косово, култура, метохија, приштина, србија
http://www.magacinportal.org/2017/09/26/dragan-lazic-pristevacki-korzo/