Нова Олуја прети нашем благу!

Удружење Срба из Хрватске упутило оштар протест Загребу због потраживања српске културне баштине. Иконе нису само уметничка дела већ последња сведочанства о постојању Срба на простору Хрватске

Лицимерјеје да Хрватска, где је у 20. веку систематски уништавана српска баштина, сад уцењује Србију потраживањем наших икона и друге баштине спасене од уништења у рату деведесетих, поручио је историчар Никола Кусовац на јучерашњој конференцији за медије у организацији Удружења Срба из Хрватске.

Он је сведочио као тадашњи кустос Народног музеја и непосредни учесник спасавања српског културног блага како су га хрватске оружане снаге немилосрдно и смишљено уништавале. Подсетио је на судбину Владичанског двора и цркве у Пакрацу, које су хрватски војници минирали и спалили богослужбене предмете, комплетну библиотеку и архиву, сва сведочанства о српском постојању на том подручју.

– После НДХ и грађанског рата деведестих од изузетно богате српске баштине остало је 500-600 икона које су у Народном музеју рестауриране, конзервиране и враћене власнику, Српској православној цркви. Хрватска лицемерно тражи тај последњи преостали део српске баштине да би је коначно избрисала с лица земље. Јер иконе нису само уметничка дела већ последња сведочанства о постојању Срба на простору данашње Хрватске. Ако овде попустимо, следећи захтев биће да се одрекнемо баштине на Косову – рекао је Кусовац.

Сви предмети хрватске провенијенције су брижљиво сачувани и враћени за разлику од српских, истакао је Милојко Будимир, који је током рата био директор музеја у Книну, а сад је председник Асоцијације избегличких удружења Срба из Хрватске.

– Културно благо Срба сведочи да су они дуже од миленијума били аутохтон народ на просторима где су живели. Није реч само о иконама већ и о другим материјалним и археолошким доказима. Нажалост, све оно што није спасено доношењем у Србију уништено је. Чак се и зграде средњовековних српских цркава сад „прекрштавају“ и проглашавају хрватским – рекао је Будимир.

Никола Церовац из Српског културног удружења „Зора“ Книн – Београд нагласио је да су Срби из Хрватске, у чијим су храмовима стајале спорне иконе одлучно против њиховог давања Хрватској.

– Бојим се да би се десило исто оно што је задесило цркву Лазарицу на Далматинском Косову током „Олује“, чему сам непосредно сведочио. Наиме на Видовдан 1995. био сам у Лазарици чији ме је свештеник молио да однесем иконе у Србију, јер им прети опасност. Одбио сам га јер нисам имао формална овлашћења да то урадим. Нажалост, и црква и сва баштина коју је чувала неколико месеци касније неповратно су нестали у „Олуји“. Ко може да гарантује да се тако нешто не би поновило с нашом баштином коју сад траже – упитао се Церовац.

Иконе нису за депое

Загреб не поштује ниједан од споразума који се односе на прогнане Србе, истакао је Милојко Будимир. Последица је да се прогнаници не враћају, а да се од оно мало Срба што их је остало после деведесетих у Хрватској сад све се више сели у Србију.

– Хрватска као решење предлаже да се иконе држе у депоима док се не стекну услови да се оне врате у девастиране цркве у пустим селима. Народа коме иконе служе нема и неће га ни бити, па је питање коме би оне биле враћене – истиче Будимир.

Аутор: Борис Субашић
Извор: Новости